Михаљ Силађи — разлика између измена

Када је [[1456]]. године [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] поново покренуо поход на [[Београд]] (тада познат под именима ''Нандорфехервар, Ландорфејервар и Болгарфехервар''), [[Јанош Хуњади]] је поверио одбрану јужних делова Мађарске краљевине Михаљу Силађију. Главна битка између [[Хришћани|хришћана]] и [[Османлије|Османлија]] се одиграла код Београда, тачније [[КалимегданКалемегдан|КалимегданскеКалемегданске тврђаве]]. Ту је уједињена хришћанска војска страховито поразила Турке и вратила их назад на исток. У овој кампањи Михаљ Силађи је побрао славу, пошто је као војсковођа предводио задњи јуриш на Турке, дефинитивно их је разбио и поражене натерао да се повуку.

У свим овим, за Михаља ''домаћим'' неприликама, ј ош је дошао и у сукоб са Турцима али је на његову срећу те минималне турске снаге везира Мухамеда је потукао у бици у околини данашњег [[Београд]]а, тада тврђаве [[КалимегданКалемегдан]]а. Али највећа опасност Михаљу је вребала од [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха III Цељског]], рођака мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Сигисмунд]]а, који су константно или били инертни према њему или му радили о глави, да би ослабили његову власт и тиме ојачали власт Мађарског краља. Чак је и једном приликом, док је био у посети Београду, била организована сачекуша на Михаља од стране Ђурђа Бранковића, али се Михаљ пуком срећом извукао и спасао се бегом, док је том приликом његов брат Ласло Силађи (''-{László Szilágyi}-'') који је био управитељ града Београда у то време, подлегао ранама.