Светислав Милосављевић — разлика између измена

 

== Биографија ==

Светислав Милосављевић је био старији син богатог нишког трговца Томе Милосављевића и његове супруге Василије, рођене Поповић, као понајбољи гимназијалац планирао је студирати технику и постати [[инжењер]], али га је очев финансијски слом приморао да се опредијели за војни позив. Мада се, дакле, у униформи нашао силом прилика, заволио је официрску службу па се стално теоретски и практично усавршавао. Током [[Балкански ратови|балканских]] и [[Први светски рат|Првог свjетског рата]], израстао је у општепризнати ауторитет за питања војног [[саобраћај]]а, уз истовремено напредовање које ће му крајем [[1925]]. године донијети и чин [[бригадни генерал|бригадног генерала]]. Захваљујући много пута потврђеној стручности и ревности, [[Aлександар I Карађорђевић|краљ Александар]] га је децембра [[1926]]. године изабрао за министра саобраћаја, али га је заобишао при реконструкцији владе у јулу [[1928]]. године, иако је за претходних 19 мјесеци Милосављевић остварио одличне резултате и започео неколико колосалних пројеката од којих се издвајају [[Панчевачки мост]] на [[Дунав]]у, палата Министарства саобраћаја а, посебно, други колосијек пруге Београд-Загреб од престонице до Новске који је већ за његова мандата приведен крају.

 

Први бан је у [[Бања Лука|Бању Луку]] дошао на [[Митровдан]], [[8. новембра]] [[1929]]. године и то возом, без икакве помпе и пратње. Још истог дана прошетао је градом и искусним неимарским оком ''мјеркао'' гдје и шта би се могло и морало чинити у тој неизграђеној и запуштеној вароши. Одмах је засукао рукаве и за кратко вријеме уз знатну државну финансијску помоћ постигао огромне искораке у развоју цијеле бановине, а посебно њене престонице – Бање Луке.

 

Милосављевић је постизао велике успјехе и иза себе оставио многобројне задужбине, имао је директне, дјелимичне или индиректне заслуге за настанак значајних објеката или институција. Неки од највећих банових непосредних, ''ктиторских'' или ''меценарских'' подвига, који ће му, уосталом, и донијети ласкаво име ''Бањолучки [[Перикле]]'' били су:

* [[Градска палата у Бањој Луци|Банска палата]] (данас Градска управа),

* Хигијенски завод,

* објекти Учитељске и Пољопривредне школе, источно крило ондашње Гимназије, те седам стамбених зграда за [[чиновник]]е (у данашњој Алеји светог Саве и код Поште).

Поменутом ваља додати и оснивање бановинског [[Музеј]]а, удружења за [[туризам]], Занатске и Трговачке коморе, као и покретање Врбаских новина и Књижевне Крајине. Поврх тога, широм бановине отворено је око 160 основних школа и неколико других ''просвјетних свјетиљки'', подигнути су многи други привредни, управни, културни, здравствени и хигијенски објекти а на тврдим и проширеним путевима саграђене су стотине жељезних, армирано-бетонских и дрвених мостова, пропуста, подзида итд.

Иако није био непосредни инвеститор, градитељ или оснивач, бан Милосављевић је стекао огромне заслуге и за настанак бањолучког Градског парка са спомеником [[Петар Кочић|Петру Кочићу]], за доградњу хотела ''Босна'', асфалтирање и освјетљење улица, градњу Соколског дома, Градске општине, [[хотел]]а ''Палас'' и, уопште, за свеколики полет Бање Луке.

 

== Послије бановања ==

[[18. април]]а [[1934]]. по други пут је стао на чело саобраћајног ресора у новој југословенској влади.

 

 

Једна од најпознатијих улица у [[Бања Лука|Бањалуци]] данас носи име Бана Светислава Тисе Милосављевића, а на тргу Српских владара, у срцу града налази се споменик овом великану .

 

{{DEFAULTSORT:Милосављевић, Светислав}}