Википедија

Арагонски крсташки рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Арагонски крсташки рат''' ([[1284]].-[[1285]].) прогласио је папа [[Мартин IV]] против краља [[Арагон]]а [[ПедроПере III Арагонскиод Арагона|Педра III Арагонског]].
 
==Увод==
Папа је подржавао [[АнжувинциАнжујци|Анжувинце]] као господаре [[Сицилија|Сицилије]]. Након свргавања Анжувинаца у побуни званој [[Сицилијанска вечерња]] уследио је рат Сицилијанаца и [[ПедроПере III Арагонскиод Арагона|Педра III Арагонског]] против [[АнжувинциАнжујци|Анжувинаца]]. Када је [[Пере III од Арагона|Педро III Арагонски]] постао краљ Сицилије папа га свргава као краља и проглашава крсташки рат против њега. Тврдњом да је [[Сицилија]] папин феуд папа налази оправдање за тако необичајен поступак.
 
Папа Мартин IV предаје [[Арагон]] Карлу III Валоа, сину француског краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]].
Ред 11:
Конфликт прераста у један облик грађанског рата. Брат Педра III Арагонског придружује се Французима. Педров брат је владао [[Краљевина Мајорка|Мајорком]] и [[Русијон]]ом. Владајући грофовијом Русијон представљао је тампон зону између Француза и [[Краљевина Арагон|Арагона]].
 
Огромна француска војска улази [[1284]]. у Русијон под водством Карла III Валоа, краља [[Филип III Храбри|Филипа III Храброг]] и [[Филип IV Лепи(краљ Француске)|Филипа IV Лепог]]. Француска војска се састојала од 16.000 коњаника, 17. 000 стрелаца и 100.000 пешака. Међутим локално становништво је било против Француза, задавши им доста муке да их савладају. Град Елн је жестоко брањен, али велика француска војска успева да заузме град. При томе су спалили и катедралу, иако су папини легати били присутни тим борбама.
 
==Крунисање кардиналским шеширом==
[[Филип III Храбри]] је имао великих мука да заузме [[Ђирона (град)|Ђирону]]. Ту је крунисан [[Шарл Валоа|Карло III Валоа]], али не са правом круном. Кардинал је [[28. април]]а [[1285]]. крунисао Карла III Валоа ставивши своју кардиналску капу на краљеву главу, па је краљ добио надимак ''краљ са капом''.
 
==Пораз Француза ==
Повратком славног каталонског адмирала [[Руђер де Љурија|Руђера де Љурије]] настаје преокрет. Француска флота је уништена [[4. септембар|4. септембра]] [[1285]]. близу Барселоне. Убрзо је француску војску погодила епидемија дизентерије. И краљ је био погођен дизентеријом, а престолонаследник [[Филип IV (краљ Француске)|Филип IV Лепи]] започео је преговоре о слободном проласку краљевске обитељи преко [[Пиринеји|Пиринеја]].
 
Док је краљевској обитељи био дозвољен слободан пролаз, француска војска је била принуђена да сама тражи пролаз преко [[Пиринеји|Пиринеја]]. Француска војска је десеткована у покушају преласка Пиринеја и повратка у Француску. Краљ Француске [[Филип III Храбри]] умире [[1285]]. у [[Перпињан]]у. Педро III Арагонски га није дуго надживио.
Ред 26:
[[Споразум из Тараскона|Споразумом из Тараскона]] [[1291]]. службено се завршава крсташки рат. По уговору папа признаје да [[Арагон]] припада [[Алфонсо III од Арагона|Алфонсу III од Арагона]], а [[Сицилија]] његову брату. Алфонсу је вратио Мајорку и обавезао се да ће арагонски витезови отићи са Сицилије. Папа је скинуо екскомуникацију са Алфонса.
 
Пошто је Алфонсо умро одмах после потписивања тог споразума, Алфонсов брат [[Ђауме II од Арагона|Ђауме I од Сицилије]] уједињује два краљевства: [[Краљевина Арагон|Арагон]] и [[Краљевство Сицилија|Сицилију]]. Ђауме I од Сицилије је потписао [[1295]]. уговор у Анањију са папом, по коме Сицилију предаје папама. Папа предаје Сицилију [[Карло II Напуљски|Карлу II Напуљском]]. Сицилијанци и Педров син не прихватају тај споразум, па поново избијају сукоби арагонске Сицилије и анжувинског Напуљског краљевства.
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Арагонски_крсташки_рат”