Јохан Церклас Тили — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 18:
| држава_смрти =
}}
'''Јохан Церклас фон Тили''' ({{јез-нем|Johann t'Serclaes von Tilly}}; фебруар [[1559]]—[[30. април]] [[1632]]) је био војсковођа, који је командовао снагама [[Свето римско царство|Светог римског царства]] током [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]]. Био је један од два главна команданта снага [[Свето римско царство|Светог римског царства]]. Углавном је командовао снагама [[Католички савез|Католичког савеза]]. У рату је остварио серију победа против протестантских снага у [[Чешка (Бохемија)|Бохемији]] и [[Немачка|Немачкој]], а после и у Данској. Међутим касније је поражен од војске, коју је предводио шведски краљ [[Густав II Адолф]].
 
== Ране године ==
Ред 29:
[[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] против [[Фридрих V Палатински|Фридриха V Палатинског]].
 
Постиже и одлучну победу у [[битка кодна БилеБелој Хорегори|бици код Биле Хоре]] [[8. новембар|8. новембра]] [[1620]]. године. Његова војска је била добро истренирана, тако да су само за два сата борбе пробили непријатељске линије. Половица непријатељске војске је била убијена или заробљена, а губици католичке војске су били само око 700 људи. После битке [[Праг]] је пао у року од неколико дана.
 
[[Датотека:Tilly Feldherrnhalle Muenchen-1.jpg|мини|200п|Статуа фон Тилија у Минхену]]
Ред 36:
Кренуо је западно, у Немачку и поражен је у бици код Минголсхајма [[27. април]]а [[1622]]. године. После тога удружује се са чувеним шпанским генералом Гонзало де Кордобом. Заједнички побеђују у бици код Вимфена и бици код Хехста. [[Хајделберг]] заузимају [[19. септембар|19. септембра]] [[1622]]. након 11 седмица опсаде.
 
Христијан Брунсвик је био поражен код Хоехста, али поново је скупио војску од 15.000 војника. Фон Тили побеђује и ту војску у бици код Штатлона. Непријатељска војска је изгубила 13.000 војника и 50 високих официра. После тога готово је окончан сваки отпор у Немачкој, а [[Чешка (Бохемија)|Бохемија]] се потпуно предаје [[1623]].
 
У рат улази [[1625]]. дански краљ [[Кристијан IV Дански]], да би заштитио [[протестантизам]] у Немачкој, а и да би имао углед као главни вођа северне Европе. Фон Тили се борио са Данцима у [[битка код Лутера|бици код Лутера]] [[26. август]]а [[1626]]. године. Високо дисциплинована католичка пешадија је пробила непријатељске линије, уништавајући пола данске војске. Због тих победа и победа, које је остварио [[Албрехт Валенштајн|Албрехт фон Валенштајн]], [[Данска]] је била принуђена да тражи мир. Склопљен је [[споразум у Либеку]] и Данска се повукла из рата.
 
Баланс снага у Европи је био нарушен, па у рат [[1630]]. улази [[Шведска]] под водством бриљантног краља и војсковође [[Густав II Адолф|Густава II Адолфа]]. Густав Адолф је пре тога у ратовима са Пољском покушавао да стекне доминацију над Балтиком. [[Густав II Адолф|Густав Адолф]] је прозван оцем модерног ратовања. Многе његове иновације су постепено уведене у ратовање.
 
== Масакр у Магдебургу ==
Ред 48:
 
== Рат против Швеђана ==
После Магденбурга Јохан Церклас фон Тили сукобљава се са Густавом Адолфом близу [[Лајпциг]]а у [[битка код Брајтенфелда|бици код Брајтенфелда]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1631]]. године. У бици је [[Густав II Адолф|Густав Адолф]] успио да вештим маневрима надмудри фон Тилија. Јохан Церклас фон Тили је изгубио 13.000 војника у тој бици. Шведско маневрисање и прецизна брза артиљеријска паљба натерала је Тилијеву војску у панику и бег.
 
Швеђани после тога свуда напредују. Јохан Церклас фон Тили је рањен док је покушавао да спречи да Швеђани пређу у Баварску преко реке Лех.