Антипатер — разлика између измена

'''Антипатер''' ([[397. п. н. е.]] — [[319. п. н. е.]] ) је био генерал [[Александар МакедонскиВелики|Александра Македонског]] и један од [[дијадоси|дијадоха]] („наследника“). Постао је [[320. п. н. е.]] регент Александровог царства.

Први пут се спомиње [[342. п. н. е.]] када је [[Филип II]] кренуо у трогодишњу тешку кампању против трачких и скитских племена. Филип је поставио Антипатера као регента Македоније док је он одсутан. Предводио је македонске трупе [[342. п. н. е.]] како би спречио [[Античка Атина|Атину]] да преузме контролу над [[ЕубејаЕвбеја|Еубејом]]. После македонске победе код [[битка код Херонеје|Херонеје 338. п. н. е.]] Антипатер је био преговарач са Атињанима.

Антипатер и [[Парменион]] су саветовали [[Александар МакедонскиВелики|Александра]] да не иде у освајања по Азији, док не добије наследника. [[Александар МакедонскиВелики|Александар]] га је именовао за главног генерала Европе [[334. п. н. е.]], тако да је он остајао да чува македонске границе док је [[Александар Велики|Александар Македонски]] био у великим освајањима. Антипатер је слао појачања Александру.

Спартанци нису били чланови [[коринтски савез|коринтског савеза]] и нису учествовали у [[Александар МакедонскиВелики|Александровом]] походу. Видели су своју дуго чекану прилику да преузму контролу, када је Александар био са војском далеко. Персијанци су дали велика финансијска средства [[Спарта|Спарти]], па је Агис формирао армију од 20.000 војника. Покушао је да створи противмакедонски савез. [[Атина]] је остала неутрална, а [[Ахај]], [[Аркадија]] и [[Елис]] постали су спартански савезници. Главни град Аркадије [[Мегалополис]] је остао против Спарте, па су га Спартанци опсели.

Антипатер је одустао од смиривања трачке побуне јер је покоравање [[Спарта|Спарте]] сматрао приоритетом. [[Александар МакедонскиВелики|Александар]] му је послао велику количину новца. Уз помоћ многих плаћеника и Тесалије скупио је дупло већу војску од [[Спарта|Спарте]]. Антипатер је предводио поход против Спарте [[330. п. н. е.]], па је близу Мегаполиса нанео тежак пораз [[Спарта|Спарти]]. Агис и најбољи део спартанске војске су страдали, а Македонци су имали мало жртава.

Антипатера је био омражен јер је подржавао тиране и олигархе у Грчкој. Радио је и са коринтским савезом. Покварио је и односе са Александровом мајком. Александар га је позвао у Азију да предводи свеже снаге [[324. п. н. е.]], а [[Кратер (војсковођа)|Кратер]]а је именовао регентом Македоније, али није успео пренети власт на Кратера, а [[Александар Велики|Александар Македонски]] је умро.

Антипатер и [[Кратер (војсковођа)|Кратер]] су били заузети ратом против Етолије. Тај сукоб су прекинули када су сазнали од [[Антигон I Монофталмос|Антигон]]а да [[Пердика]] жели да буде неприкосновени владар целог царства. Склопили су мир са Етолијом и кренули у рат против Пердике. Антипатер је кренуо у Азију [[321. п. н. е.]], а у Сирији је сазнао да су Пердику убили његови војници.

Антипатер је постао регент целог царства, а [[Грчка|Грчку]] је он лично контролисао као чувар Александовог сина Александра -{IV}- и малоумног брата Филипа -{III}-. Послао је [[Антигон I Монофталмос|Антигон]]а у рат против [[Еумен]]а и против Пердикиних присталица. Међутим разболео се и умро. Занемарујући свог властитог сина [[Касандер|Касандра]], [[Полиперхон]]а је именовао регентом. Зато су после његове смрти између ове двојице избијали сукоби у које су се мешали други.