Историја Данске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22:
Почетком XI века краљ [[Кнут Велики]] је уједнио Данску и Енглеску од [[1014]]. до [[1035]]. Биле су уједињене 30 година.
Помоћу флоте од 50 бродова из Енглеске Кнут Велики је [[1028]]. освојио [[Норвешка|Норвешку]]. Службено је крунисан на сабору у [[Трондхејм|Трондхајм]]у. Његова титула је постала "'''Краљ целе Енглеске, Данске, Норвешке и дела Шведске'''". Норвешком је кратко владао.
После смрти [[Кнут Велики|Кнута Великог]] [[1035]]. [[Енглеска]] се ослободила данске власти и [[Данска]] је била неко време у нереду. Викинзи из Норвешке су нападали с времена на време. [[Свен II Дански]] је поново успоставио јачу краљевску власт. Успоставио је добре односе са надбискупом [[Бремен]]а, који је тада био надбискуп целе Скандинавије.
Током XII века [[Данска]] добија властиту надбискупију за целу Скандинавију. Нешто после тога [[Норвешка]] и [[Шведска]] формирају своје надбискупије ван данске контроле. Средином XII века Данском бесне грађански ратови. [[Валдемар Велики]] је стабилизирао краљевство и реорганизовао администрацију.
Створио је од Данске битну силу на [[Балтичко море|Балтик]]у. Данска се такмичила са [[
Хиљаде цркви је саграђено у Данској. Привреда је напредовала, највише захваљујући трговини харингама.
Ред 33:
Дански краљеви су имали све више проблема у успостављању контроле у краљевству. Племство и црква су постајали све јача опозиција. Крајем XIII века племство је присилили краља да изда повељу, која се сматра првим данским уставом. И [[Ханза|Ханзи]] и грофовима Холштајна одговарала је ослабљена Данска, па грофови Холштајна успевају да добију велике делове Данске од краља у замену за новац. Територију [[Сканија|Сканије]] заузима [[Шведска]].
На власт је [[1340]]. дошао [[Валдемар IV Дански]], који је успевао да поново уједини Данску, окрећући једног грофа против другога. Непрекидан напредак и ширење Данске после [[1360]]. под Валдемаром IV Данским доводи га у сукоб са [[Ханза|Ханзом]]. Ханзи је нарочито сметало што је Данска заузела [[Готланд]] са врло важним трговачким градом [[Висби|Визби]]јем. [[Ханза]] се удружила са Шведском и напала Данску. Данци су заробили велику флоту од Ханзе и вратили су је Ханзи тек кад су добили огромни откуп. [[Ханза]] је имала среће, јер се племство на Јитланду поново [[1370]]. побунило против краља због високих пореза, који су били последица рата. [[Ханза]] и домаћа побуна су присилили краља [[Валдемар IV Дански|Валдемара IV Данског]] у избеглиштво. Ханза је неколико година контролирала све тврђаве између Сканије и Зеланда, тачније контролирала је мореузе на уласку у Балтик.
== Маргарета и Калмарска Унија ==
[[Датотека:The Kalmar Union at the beginning of the 16 Century.PNG|лево|200п|мини|Калмарска унија почетком XVI века]]
[[Маргарета I од Данске|Маргарета I Данска]] је била ћерка Владемара IV Данског. Удала се за Хакона VI Норвешког, у покушају да се уједине два краљевства заједно са Шведском, јер је Хакон био повезан са шведском краљевском породицом. Њен син Олаф IV Норвешки је требао да обједини три краљевства, али умро је прерано, тако да је током живота краљице Маргерете уједињена [[1397]]. [[Данска]], [[Норвешка]] и [[Шведска]] у [[Калмарска унија|Калмарску унију]].
Шведска је тада обухватала и [[Исланд]], [[Гренланд]], [[Финска|Финску]] и [[Фарска Острва|Фарска острва]].
Њен наследник био је одговоран за распад [[Калмарска унија|Калмарске уније]]. Касније се Калмарска унија обнавља. Шведско племство је постало незадовољно унијом, тако да је унија била само концепт, са мало практичке политичке важности. Почетком XVI века на власт је дошао Христијан II Дански, који је освојио Шведску силом намећући унију. При томе је побио око 100 коловођа шведских протуунионистичких снага. Шведска се дефинитивно одвојила [[1521]].
Ред 52:
== Богатство захваљујући опорезивању трговине кроз Оресунд ==
Данска је постал богата током XVI века, највише захваљујући повећаном саобраћају кроз Оресунд. Данска је опорезовала сву трговину кроз [[Оресунд]], јер је контролисала обе стране мореуза. У то време трговина житом је јако порасла од Пољске према Холандији, а и остатак Европе је тада напредовао. [[Шпанија]] и [[Португалија|Португал]] су у колонијама добијали велике количине сребра, којим су куповали жито на [[Балтичко море|Балтик]]у.
Данска је имала користи и од [[Осамдесетогодишњи рат|Осамдесетогодишњег рата]] у Холандији. Велики број вештих и образованих избеглица из економски најразвијенијег дела Европе дошао је у Данску. То је помогло да се модернизирају многи аспекти друштва и да се успоставе јаке трговачке везе са Холандијом.
Данска је била релативно јака држава тога доба. Европска политика водила се око сукоба протестаната и католика, тако да није чудо, да се Данска укључила у [[Тридесетогодишњи рат]] на протестантској страни. [[Протестантизам|Протестанти]] су позвали Данску да спаси протестанте, па је дански краљ [[Христијан IV Дански]] интервенирао у данској фази [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]]. Данска је била поражена, али касније се укључује Шведска са већим успехом.
Христијан IV Дански је владао од [[1588]]. до [[1648]]. и остао је упамћен по великим граћевинским радовима, које је предузео током своје власти. Многе највеће зграде Данске су саграђене у том периоду. После његове смрти Данска је ратовала са Шведском. Изузетно хладна зима заледила је мореуз [[Оресунд]], па је шведска војска могла прећи преко леда и директно напасти [[Копенхаген]]. Миром из [[1658]]. Данска предаје Шведској три најбогатије провинције: [[Сканија|Сканију]], [[Халанд]] и Блекинџ.
Ред 80:
[[Килски споразум|Споразумом у Килу]] [[1814]]. [[Норвешка]] више није у унији са Данском, него је додељена Шведској, као награда Шведској, јер је ратовала на победничкој страни. Норвежани су се побунили и прогласили независност и изабрали Христијана VIII Данског за краља. Уследио је рат са Швеђанима, па је краљ ио принуђен да абдицира, да би Норвешка задржала персоналну унију са Шведском.
Током тога периода [[Данска]] је дословце банкротирала. трговци су побегли из земље, а становништво је било у великој оскудици. Ипак тај период је познат као „златно доба“ данске интелигенције. [[Ханс Кристијан Андерсен]], [[Серен Киркегор|Кјеркегор]], [[Торвалдсен]] и Грунтвиг су живели у том периоду.
=== Национализам и либерализам ===
Ред 89:
* војводство Шлесвиг у персоналној унији
* војводство Холштајн у персоналној унији.
Данци су током XVIII и XIX века оба војводства [[Шлесвиг]] и [[Шлезвиг-Холштајн|Холштајн]] сматрали као део државе. Немачка већина у та два војводства није имала исто мишљење. Појавио се покрет у Шлесвигу и Холштајну за одвајање од Данске.
[[Први рат за Шлесвиг]] био је потакнут уставним променама [[1849]]. и завршио је без промена, највише захваљујући интервенцији Британије и великих сила. Данска се сукобљава са Пруском и Аустријом [[1864]]. и то је познато као [[Други рат за Шлесвиг]]. Данска је била присиљена да преда Пруској Шлесвиг-Холштајн и да постане неутрална земља.
| |||