Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| држава_смрти =
}}
'''Франсоа Анри де Монморенси, војвода од Луксембурга''' ({{јез-фр|François-Henri de Montmorency-Bouteville}}) зван де Луксембург или маршал Луксембург ([[8. јануар]] [[1628]] — [[4. јануар]] [[1695]]) је био [[Француска|француски]] генерал, [[маршал Француске]] и чувен као пријатељ и наследник [[Лујлуј II Бурбон од КондеКондеа|великог Кондеа.]]
 
==Ране године==
Војвода од Луксембурга је рођен у [[Париз]]у. Отац му је био гроф од Моренсија-Бутвила, а шест месеци пре његова рођења отац му је убијен након учествовања у двобоју са маркизом Бевроном. Тетка Шарлота Монморенси, принцеза од Конде је преузела бригу о образовању младог Франсоа. Заједно га је образовала са својим сином чувеним [[Лујлуј II Бурбон од КондеКондеа|великом Кондеом]]. Млади Франсоа је заједно са својим старијим рођаком великим Кондеом учествовао у борбама за време [[Фронда|Фронде]]. Вратио се у Француску [[1659]]. Конде је био подоста заслужан за венчање Франсоа са Мадленом де Луксембург-Пини, која је била наследница војводства од Луксембурга. Након венчања Франсоа де Монморенси је постао војвода од Луксембурга.
 
==Деволуциони рат и Француско-холандски рат==
 
==Рат Велике алијансе==
До [[1690]]. за време [[Рат Велике алијансе|Рата Велике алијансе]] Луксембург је добио команду над француском војском у Шпанској Низоземској. Остварио је велику победу [[1. јул|1. јула]] [[1690]]. у [[битка код Флера|бици код Флера]]. Противничком војском је командовао [[Џорџ Фридрих од Валдека]]. Поново је победио [[18. септембар|18. септембра]] [[1691]]. у [[битка код Лојза|бици код Лојза]]. У следећем походу покривао је краљеву опсаду Намура и победио је [[Вилијам III Орански|Вилијама III Оранског]] у [[битка код Стинкерка|бици код Стинкерка]] [[1692]]. Највећу победу над Вилијамом остварио је [[29. јул|29. јула]] [[1693]]. у [[битка код Ландена|бици код Ландена]] (Нервиндена). После те битке су га називали таписер Нотре Даме због толико великог броја заробљених застава, које је послао у катедралу Нотре Даме. Био је дочекан великим одушевљењем у Паризу. Сви су га одушевљено дочекали, сем краља, који је на њега хладно гледао као на рођака и савезника од великог Кондеа.
 
За време похода [[1694]]. Луксембург је учинио јако мало у Фландрији, па је кренуо на марш од Вињамона до Турнеја да би се суочио са непријатељем.
 
==Смрт==
На повратку у [[Версај]] била је зима и војвода од Луксембурга се разболио. У последњим тренуцима живота крај њега је био [[Језуитиисусовци|језуита]] Бурдалу, коме је рекао: {{Цитат|Ја нисам живео његов живот, али ја бих желео његову смрт}}
Мислио је притом на великог Кондеа. Показао се као највећи Кондеов ученик. У тренуцима похода имао је инспирација, којима противничка војска није имала лека. Период његове смрти и Катине означава један период војне историје. Иако су Катина и војвода од Луксембурга били испод нивоа Кондеа и Тирена, али су били много бољи од команданата, који су касније предводили француску војску попут војводе од Вилроа и војводе од Талара. Био је познат и по духовитости. Вилијам III Орански је једном рекао {{Цитат|Никако да победим тога проклетог грбавца.}} Мислио је на деформацију, коју је Луксембург имао на леђима. Луксембург је одговорио:
{{Цитат|Како зна да имам грбу. Он никад није видео моја леђа.}}
1.572.075

измена