Кримски канат — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (uklanjanje nedostupnih slika)
м (Бот: исправљена преусмерења)
* степе јужне [[Русија|Русије]] и [[Украјина|Украјине]].
 
Након смрти Хаџи Гераја уследила је борба за власт његових синова. У тај сукоб се умешало [[Османско царство]], па су поставили Менлија Гераја за кана. Османско царство је [[1475]]. заузело кнежевину Теодоро и три колоније од Ђенове. Од тада је канат под протекторатом Османског царства. Обала Крима је постала отоманска провинција (санџак), а остатком Крима и северним степама управљали су [[кан (вишезначна одредница)|кан]]ови.
 
[[Султан]]и су се односили према кановима више као према савезницима, а не поданицима. Канове нису бирали у Цариграду, него су само одобравали постављање новог кана. Турци су признавали легитимитет канова по степама као потомака [[Џингис-кан|Џингис-кана]]. Канови су водили своју властиту спољну политику, која се знала разликовати од политике Османског царства. Односи између кана и султана су били предмет дипломатских односа. Канови су ковали властити новац и њихово име се спомињало на молитвама петком, а то су била два значајна елемента [[сувереност]]и. Нису плаћали [[данак]] Османском царству, него је Османско царство њима плаћало за услуге током ратних похода.
Савез кримских Татара и Османског царства је био сличан савезу Пољске и Литваније по значају и трајности. Кримска коњица је постала неопходна Турцима приликом похода у Европи ([[Пољска]] и [[Мађарска]]) и Азији (Персија). Кримски Татари су почели економски да зависе од плена. Када је почело лагано назадовање Османског царства плен се смањио, па је и Кримски канат назадовао.
 
Менли Герај је [[1502]]. победио последњег кана Велике хорде и тада је Хорда престала да полаже права на Крим. У 16. веку, Кримски канат је полагао право као наследник Златне хорде, односно полагао је право на територије других каната наследника [[Златна хорда|Златне хорде]], а посебно на [[Казански канат]] и на [[Астрахански канат]]. Ривалство каната омогућило је [[МосковскаВелика московска кнежевина|Московској кнежевини]], а касније [[МосковскаВелика Русијамосковска кнежевина|Московској Русији]] да постане доминантна сила у регији.
 
== Политички и економски систем ==
Кримски канат је био једна од највећих сила у Источној Европи до 18. века. Играли су битну улогу у обрани граница муслиманског света против Московске Русије и Пољске. У процесу који се звао "'''жетва степе'''" поробљавали су многе словенске сељаке и узимали ратни плен, од чега би кану припадао део од 10 до 20%. Понекад је походе предводио кан, а много пута су били појединачни походи, од којих је много било и против воље кана.
 
Све до почетка 18. века канат је био укључен у велику трговину [[робовиропство|робљем]] у Османском царству и Блиском истоку. [[Кефе]] је била најпознатија лука за трговину робовима. Постоје истраживачи, који процењују да је око 3 милиона људи било одведено у робље за време Кримског каната. Један од најпознатијих жртава била је Рокселана, која је постала супруга [[Сулејман ВеличанствениI|Сулејмана Величанственог]]. Константна опасност од Татара довела је до стварања [[козаци|козака]].
 
Татари су обично нападали дуж вода. Њихов главни пут према [[Москва|Москви]] је био од [[Перекоп]]а, до [[Тула|Туле]]. Када би зашли довољно дубоко, око 100 до 200 километара у територију окренули би се и кренули у пљачку и хватање робова. Русија је мобилисала до 65.000 војника у пролеће, што је било тешко оптерећење за државу. Обала реке Оке близу Москве је била последња линија обране. [[Козаци]] и млади племићи би организовали страже да знају кретање Татара у степи.
== Назадовање ==
 
Са назадовањем Османског царства и променом односа снага у Европи започело је и назадовање Кримског каната. Из отоманских похода су се враћали без плена, празних руку, а татарска [[konjica|коњица]] је имала велике губитке како су модерне европске војске имале све више јачих [[топови|топова]]. При крају 17. века [[Русија]] је постала превише снажна за кримске Татаре, па више нису могли пљачкати као некад. Нису могли изводити пљачкашке походе у Русији и Украјини. Економске невоље су довеле и до унутрашње борбе за власт. При крају каната и Ногаји су престали да подржавају кана.
 
У првој половини 17. века [[Калмици]] су основали [[Калмички канат]] на доњој Волги и почели су ратовати против Кримског каната и Ногаја. Калмички канат је постао руска вазална држава и учествовао је у руским походима 17. и 18. века са до 40.000 коњаника.
1.547.194

измене