Гуџарат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke 6; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 15:
'''Гуџарат''' је савезна држава [[Индија|Индије]] са површином од 196.024 -{km²}- и 50.596.992 становника (стање: 1. јан. 2001).
Гуџарат је индустријски најразвијенија држава [[Индија|Индије]]. Остварује 19,8 % укупне индијске индустријске производње. Гуџарат се граничи са [[Пакистан]]ом, те индијским државама [[Раџастан]]ом на североистоку, [[Мадја Прадеш]]ом на истоку и [[Махараштра|Махараштром]] на југу. [[Арабијско море|Арапско море]] је на западној обали државе. Главни град Гуџарата је плански град Гандинагар, који је заменио бивши главни град [[Ахмедабад]], који је и даље комерцијални центар Гуџарата.
[[Сурат]] представља светски центар резања и брушења дијаманата. Ту се реже и бруси 90% светске производње дијаманата или 55% светске вредности дијаманата, што Индији доноси 8 милијарди $.<ref name="time.com">{{cite news| url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,501040419-610100,00.html | work=Time | title=Uncommon Brilliance | date = 12. 4. 2004. | accessdate = 4. 5. 2010.}}</ref>
Ред 22:
Многа насеља [[Харапа цивилизација|Харапа цивилизације]] нађена су у Гуџарату. Најзначајнија је била трговачка лука Лотал. Обални градови Гуџурата служили су као луке и трговачки центри током Маурја и Гупта царстава. Када је пропало [[Гупта царство]] у 6. веку Гуџарат је напредовао као независно Хинду царство. Маитрака династија је владала од 6. до 8. века. Прве персијске зороастријске избеглице стижу [[775|775.]] Арапски владари Синда освојили су [[770|770.]] главни град Гуџарата Валаби и тиме је окончан период династије Маитрака. Соланки клан од Раџпута владао је Гуџаратом од [[960|960.]] до [[1243|1243.]] Гуџарат је постао центар индијске океанске трговине. [[Махмуд ал Газни]] је разорио [[1026|1026.]] Сомнат храм у Гуџарату. Султан Делхија Ала уд дин Килџи разорио је Анхилвару (Патан) и освојио Гуџарат, који постаје део Делхијског султаната. Када је [[Тамерлан|Тимур Ленк]] освојио [[Делхи]] и ослабио султанат, муслимански гувернер Гуџарата успоставља Гуџаратски султанат, који остаје независтан до [[1576|1576.]] Главни град Гуџарата постаје [[Ахмедабад]]. [[Камбај]] постаје најважнији трговачки центар. Могулски цар [[Ахбар Велики]] осваја [[1576|1576.]] Гуџарат, који постаје део [[Mogulsko carstvo|Могулског царства]]. [[Марате]] су освојиле источни и средишњи Гуџарат у 18. веку, који је тада постао део [[Царство Марата|царства Марата]].
[[Португалија|Португал]] је био прва колонијална сила, која је стигла у Гуџарат, освајајући неколико енклава на обали Гуџарата (Даман и Диу и [[Дадра и Нагар Хавели]]). [[Британска источноиндијска компанија]] успоставила је [[1614|1614.]] фабрику у [[Сурат]]у, што је била њихова прва база у Индији. Током Другог Англо-Маратског рата [[Британска источноиндијска компанија]] заузима велики део Гуџарата од Марата. Многи локални владари признају британски суверенитет у замену за аутономију. Гуџарат долази под управу Бомбајског Председништва. Највећи број бораца за индијску слободу и независност долази из Гуџарата. Одатле су [[Махатма Ганди]], Сардар Пател, [[Морарџи Десај]], Нархари Парик и Махадев Десај.
Модерна држава Гуџарат настаје 1960. од дела Бомбајске државе у којем се говорило гуџаратски, а маратски део је постао део Махараштре. Разорни земљотрес је погодио Гуџарат [[26. јануар]]а [[2001|2001.]] Било је око 20.000 мртвих и 200.000 рањених.
[[Датотека:Gujarat Gulfs.jpg|лево|мини|250п|Гоографија Гуџарата]]
== Географија ==
Најзападнија је индијска држава. На западу и југозападу је [[
Највеће реке су [[Нармада]], [[Сабармати]], Махи, Тапи, Пурна и Дарманганга. Постоје бројни национални паркови. Највећи градови су [[Ахмедабад]], [[Вадодара]], [[Сурат]], [[Раџкот]], [[Бавнагар]], [[Џамнагар]] и [[Џунагад]]. Ахмедабад је комерцијални центара и шести највећи град у Индији.
| |||