Херман Емил Фишер — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
|ширина_слике = 250п
|опис_слике = Херман Емил Фишер
| датум_рођења = [[9. октобар]] [[1852|1852.]]
| место_рођења = [[Ојскирхен]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[15. јул]] [[1919|1919.]]
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти =
Ред 19:
|напомене =
}}
'''Херман Емил Фишер''' ({{Јез-нем|Hermann Emil Fischer}}; [[9. октобар]] [[1852]] —[[15. јул]] [[1919|1919.]]), немачки хемичар, добитник је [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] [[1902]]. за „рад на синтези шећера и пурина“. Рођен је близу Ојскирхена, крај [[Келн]]а, као син бизнисмена. Херман је желео да студира природне науке, али отац га је натерао да ради у породичном бизнису, док није открио да му је син неспособан за бизнис.
 
Фишер је студирао на [[Универзитет у Бону|Универзитету у Бону]] [[1872]], па се пребацио на [[Универзитет у Стразбуру]]. Докторирао је 1874. на проучавању [[фталеин]]а и добија позицију на универзитету. Године 1875. заједно са једним својим учитељем и нобеловцем [[Адолф фон Бајер|Адолфом фон Бајером]] премешта се у [[Минхен]], где постаје професор хемије. Професор на [[Универзитет у Ерлангену|Универзитету Ерланген]] постаје 1881. На [[Универзитет у Вирцбургу|Универзитету у Вирцбургу]] је професор од [[1888|1888.]] до [[1892|1892.]] Постаје шеф хемије на [[УниверзитетХумболтов универзитет у Берлину|Универзитету у Берлину]] [[1892|1892.]] и ту остаје до смрти.
 
Познат је по радовима о [[угљени хидрат|шећери]]ма, посебно о органској синтези [[глукоза|глукозе]] и [[пуринипурин|пурина]], укључујући и прву синтезу [[кофеин]]а. Велики рад на шећерима је започео још [[1884]]. До [[1890|1890.]] успео је да установи стереохемијску природу и изомерност шећера. До 1894. проналази стерохемијску конфигурацију свих познатих шећера и предвиђа све могуће [[изомери|изомере]]. Његов велики успех је синтеза [[глукоза|глукозе]], [[фруктоза|фруктозе]] и манозе од [[глицерол]]а.
Велик је и његов допринос синтези [[протеин]]а, на чему је радио од 1899. до 1908. Открио је нови тип [[аминокиселине|аминокиселина]] пролин и оксипролин. Проучавао је синтезу [[протеин]]а добијајући [[дипептиди|дипептиде]], трипептиде, а касније и полипептиде.
 
Његово име се још увек може наћи у именима многих хемијских једињења и концепата.
1.572.075

измена