Лав III Исавријанац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
| опис_слике = Лав III Исавријанац и његов син Константин V на златнику искованом у Цариграду између 737. и 741. године.
| пуно_име =
| датум_рођења = [[685|685.]]
| место_рођења = [[Германикеја]]
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[18. јун]] [[741|741.]]
| место_смрти =
| држава_смрти =
Ред 23:
}}
 
'''Лав III Исавријанац''' ([[Грчки језик|грч.]]: -{Λέων Γ' ο Ίσαυρος}-) ([[685]] - [[741]]) је био [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[717]]. до [[741]]. Успео је да одбрани царство од [[Арапи|арапских]] инвазија и започео је политику [[иконоборство|иконоборства]]. Његова владавина означава крај периода нестабилности у погледу сталних преврата на престолу који су потресали Византију од [[695]]. године. Са друге стране, промовисањем иконоборства, Лав је изазвао нову и дугорочну кризу унутар Византије која је завршена тек [[843]]. године са победом иконофила. Сем што је одбранио Цариград од арапске опсаде 717-718, Лав је понајбоље остао упамћен и као оснивач [[Исавријанска династија|Исавријанске]] или Сиријске династије која је владала царством до [[802]]. године.
 
==Рани живот==
Рођен је под именом Конон у Германикеји (Мараш) у сиријској провинцији Комагени. Његово породица се касније преселила у [[Тракија|Тракију]], где се придружио војсци цара [[Јустинијан II Ринотмет|Јустинијана II]], када је овај напредовао према [[Византијски Цариград|Константинопољ]]у са 15.000 коњаника, које му је [[705]]. ставио на располагање бугарски хан [[Википедија:Можда користан материјал/Тервел|Тервел]]. Тервел је био богато награђен и добио је највећу титулу после царске, титулу [[цезар (титула)|цезара]]. Након победе Јустинијана II Лав Исавријанац је био у дипломатској мисији у Лазики (данас део [[Грузија|Грузије]]), где је организовао савез против [[ОмејидскиОмејадски калифат|Омејидског калифата]]. Цар [[Анастасије II]] поставио га је као стратега теме Анатоликон. Касније је Лав сковао заверу са стратегом теме Јерменијаникон Артаваздом да свргну новог цара [[Теодосије III|Теодосија III]]. Око двадесет година ([[695]]. до [[716]].) [[Византијско царство|Византија]] је променила седам царева. То је било раздобље метежа.
 
==Опсада Цариграда==
Лав Исавријанац је [[25. март|25. марта]] [[717]]. ушао са војском у [[Цариград]] и прислио је цара [[Теодосије III|Теодосија III]] да абдицира. Лав Исавријанац је тада постао цар као Лав III. Те исте године када се домогао трона [[Друга арапска опсада Цариграда|Арапи су започели опсаду Цариграда]] у августу [[717]]. [[Арапи]] су искористили период грађанског рата у Византији па су послали 80.000 војника и велику флоту на Цариград. Арапе је предводио војсковођа Маслама, рођак калифа Сулајман ибн Абд ал Малик.
 
Пажљивим припремама и тврдоглавом обраном Лав је изморио нападаче. Значајан фактор који је допринео победи Византију је била [[грчка ватра]]. Осим тога и бугарска појачања су стигла на време. У то доба Лав је био у савезништву са [[Бугари]]ма, али хроничар [[Теофан Исповедник]], аутор са почетка 9. века који је најзначајнији извор, није био сигуран да ли је то било под Тервелом или његовим наследником Кормесијем. Арапи нису могли да наставе опсаду, јер нису имали успеха ни пре бугарских напада. Опсаду су прекинули августа [[718]]. након пуних 12 месеци. Током опсаде је калиф Сулајман је преминуо и наследио га је [[Омар II]] који није желео да обнови опсаду.
Ред 39:
 
==Иконоборство==
Започео је и серију законодавних реформи о религиозним питањима, посебно о [[иконоборство|иконоборству]]. Најпре је наводно успео [[722]]. да једним декретом присили [[Јевреји|Јевреје]] и монтанисте да се покрсте. После тога издаје серију едиката против поштовања икона ([[726]]-[[729]]), слика и других представа са представама Христа, Богородице и других светаца и библијских личности. Као необразован ратник, Лав је поштовање икона сматрао за кршење Божије заповести против идолопоклонства. Због тога је Лав Исавријанац добио подршку двора и дела цркве. Међутим већина теолога и сви [[Монахмонаштво|монаси]] су се томе супростављали. У западним деловима царства људи једноставно нису хтели да поштују ту нову уредбу. Избила је побуна у Грчкој, управо због увођења иконоборачке политике, али је царска флота је [[727]]. угушила побуну. Цариградски патријарх Герман I је дао оставку на место патријарха, јер није хтео да потпише царски декрет. Цар Лав III га је заменио патријархом Анастасијем, који је био царев истомишљеник. На тај начин је угушио опозицију у самој византијској престоници [[Цариград|Цариграду]].
 
==Сукоб са папама==
Ред 57:
{{низ|
пре=[[Теодосије III]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br>([[717]] - [[741]])|
после=[[Константин V Копроним|Константин V]]}}