Исак II Анђел — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22:
| деца =
}}
'''Исак II Анђео ''' ({{јез-грч|Ισαάκιος Β’ Άγγελος}}), рођен септембра [[1156]], умро јануара [[1204]], био је [[списак византијских царева|византијски цар]] од [[1185]]. до [[1195]]. и поново од [[1203]]. до [[1204]]. Његов отац је син Теодоре Комнине, најмлађе ћерке цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. У време његове прве владавине власти Византија је изгубила контролу над северним [[
== Побуна ==
Исаков отац Андроник Анђео био је син Теодоре Комнине, ћерке Алексија Комнина. На тај начин породица Анђела је припадала проширеној породици [[
Током одсуства цара Андроника I из престонице [[11. септембар|11. септембра]] [[1185]], [[Стефан Хаџиохристофорит]] је покушао да ухапси Исака. Исак га је убио, а заштиту после тога је потражио у [[Аја Софија|цркви Аја Софија]]. Андроник је на известан начин био способан владар, али био је омражен од стране аристократије и од становништва, због чега се Исак обратио становништву и побуна се брзо раширила градом. Када се Андроник вратио у Цариград већ је био свргнут, а Исак проглашен новим царем. Андроник је покушао да побегне бродом, али је био заустављен, после чега га је Исак предао цариградској руљи, која га је убила [[12. септембар|12. септембра]] [[1185]].
Ред 32:
== Први период власти ==
Исак II Анђео је ојачао своју позицију династичким свадбама [[1185]]. и [[1186]]. Његова [[српски сроднички односи|нећака]] Евдокија Анђео се удала за [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Исакова сестра Теодора удала се за италијанског маркиза Конрада Монтфератског. Исак се јануара [[1186]]. оженио Маргаретом Арпад (која је променила име у ''Марија''), ћерком угарскога краља [[Бела II|Беле II]]. [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарска]] је била највећи и најмоћнији сусед Византије, а Маргарета је имала династичке везе са владарским породицама [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], [[Свето римско царство|Светог римског царства]], Италије, Провансе те са ранијим византијским династијама.
Исак је започео своју владавину одлучном победом над норманским краљем Сицилије [[Вилијам II од Сицилије|Вилијамом II од Сицилије]]. [[Нормани]] су били извршили инвазију Балкана при крају Андроникове власти, а поразио их је Исак на обали [[
На [[Кипар|Кипру]] је дошло до побуне коју је предводио племић [[Исак Комнин Кипарски|Исак Комнин]], али због норманске инвазије на Балканско полуострво цар није био у стању да ту побуну сузбије.
Повећао је порезе да би платио повећане издатке за војску и да би финансирао свадбу. Повећање пореза довело је до влашко-бугарске побуне [[1185]]. Тада је као резултат побуне успостављено [[Друго бугарско царство]] под династијом [[Асен]]. Цар је [[1187]]. послао победника над Норманима [[Алексије
Цар Светог римског царства [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] је [[1189]]. тражио и добио дозволу да му војска прође кроз Византију до [[Света земља|Свете земље]] у време [[Трећи крсташки рат|Трећег крсташког рата]].
Пет година је водио непрекидне ратове са [[Бугарска|Бугарском]], а неколико пута је и сам предводио походе. Иако је на почетку изгледало да ће рат против Бугарске бити успешан, показало се да су резултати готово никакви, тако да је једном приликом [[1190]]. Исак II Анђео једва сачувао живу главу. Док је припремао један поход против Бугарске царев старији брат [[Алексије III Анђео]] искористио је прилику да себе прогласи царем. У то доба цар је био напустио војни логор и отишао у [[лов]]. Војници су признали новог цара Алексија III Анђела. Исака су ослепели и [[1195]]. затворили у Цариграду. Затворили су му и сина [[Алексије IV Анђео|Алексија]], али је он успео да побегне из затвора. Исаков син, Алексије IV Анђео је живео код своје сестре, која је била удана за краља Немачке [[Филип Швапски|Филипа Швапског]]. У току спремања крсташа на [[Четврти крсташки рат]] Алексије је замолио крсташе да му врате престо. Понудио им је 200.000 сребрених марака.
Ред 46:
== Поновни повратак на власт ==
У јулу [[1203]]. [[
Из затвора је ослобођен Исак II Анђео и његова жена. Враћен је на престо и потврдио је крсташима уговор, који је са њима склопио његов син да ће им исплатити 200.000 сребрених марака. Пошто је био ослабљен дугим заточеништвом његов син Алексије IV Анђео је владао као ефективни цар. Алексије IV је повећао порезе, увео нове, испразнио благајну, али је једва сакупио половину обећане своте. Алексије је у пратњи крсташа кренуо да сакупља средства по унутрашњости. У то време због великих пореза и подметнутих пожара ојачало је антикрсташко расположење. Када се у новембру [[1203]]. вратио без новца крсташи су најавили насилно одузимање града односно рат.
Избио је сукоб и Византинци су покушали да спале крсташку флоту. Један од вођа обране Цариграда Алексије Дука Мурзулф искористио је незадовољство народа царевима, па је затворио Алексија IV и дочепао се трона као [[Алексије V Дука Мурзуфл|Алексије V Дука]]. Алексије IV Анђео је био задављен [[28. јануар|28.]] или [[29. јануар|29. јануара]] [[1204]], а шокирани Исак умире неколико дана након тога.
== Породица ==
Ред 81:
{{низ|
пре=[[Андроник I Комнин]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br />([[1185]] — [[1195]])|
после=[[Алексије III Анђео]]}}
{{низ|
пре=[[Алексије III Анђео]]|
списак=[[Списак византијских царева|Византијски цареви]] <br />([[1203]] — [[1204]]) <br /> заједно са Алексијем IV Анђелом|
после=[[Алексије V Дука Мурзуфл|Алексије V Дука]]}}
{{Римски цареви}}
| |||