Лав III Исавријанац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Disambiguated: Цариград → Византијски Цариград (2) |
||
Ред 29:
==Опсада Цариграда==
Лав Исавријанац је [[25. март|25. марта]] [[717]]. ушао са војском у [[Византијски Цариград|Цариград]] и прислио је цара [[Теодосије III|Теодосија III]] да абдицира. Лав Исавријанац је тада постао цар као Лав III. Те исте године када се домогао трона [[Друга арапска опсада Цариграда|Арапи су започели опсаду Цариграда]] у августу [[717]]. [[Арапи]] су искористили период грађанског рата у Византији па су послали 80.000 војника и велику флоту на Цариград. Арапе је предводио војсковођа Маслама, рођак калифа Сулајман ибн Абд ал Малик.
Пажљивим припремама и тврдоглавом обраном Лав је изморио нападаче. Значајан фактор који је допринео победи Византију је била [[грчка ватра]]. Осим тога и бугарска појачања су стигла на време. У то доба Лав је био у савезништву са [[Бугари]]ма, али хроничар [[Теофан Исповедник]], аутор са почетка 9. века који је најзначајнији извор, није био сигуран да ли је то било под Тервелом или његовим наследником Кормесијем. Арапи нису могли да наставе опсаду, јер нису имали успеха ни пре бугарских напада. Опсаду су прекинули августа [[718]]. након пуних 12 месеци. Током опсаде је калиф Сулајман је преминуо и наследио га је [[Омар II]] који није желео да обнови опсаду.
Ред 39:
==Иконоборство==
Започео је и серију законодавних реформи о религиозним питањима, посебно о [[иконоборство|иконоборству]]. Најпре је наводно успео [[722]]. да једним декретом присили [[Јевреји|Јевреје]] и монтанисте да се покрсте. После тога издаје серију едиката против поштовања икона ([[726]]-[[729]]), слика и других представа са представама Христа, Богородице и других светаца и библијских личности. Као необразован ратник, Лав је поштовање икона сматрао за кршење Божије заповести против идолопоклонства. Због тога је Лав Исавријанац добио подршку двора и дела цркве. Међутим већина теолога и сви [[монаштво|монаси]] су се томе супростављали. У западним деловима царства људи једноставно нису хтели да поштују ту нову уредбу. Избила је побуна у Грчкој, управо због увођења иконоборачке политике, али је царска флота је [[727]]. угушила побуну. Цариградски патријарх Герман I је дао оставку на место патријарха, јер није хтео да потпише царски декрет. Цар Лав III га је заменио патријархом Анастасијем, који је био царев истомишљеник. На тај начин је угушио опозицију у самој византијској престоници [[Византијски Цариград|Цариграду]].
==Сукоб са папама==
| |||