Обзнана — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Unlinked: Алиби |
||
Ред 13:
2. Забрањиваће се све штампане ствари, којима се умањује значај ових мера наређених за одржавање слободе, реда и својине. По себи се разуме да остаје нетакнута слобода јавне речи и писања, ако се њима не вређа држава и не изазива јавна деморализација.
3. Да се у сваком случају нереда са разорним карактером прво предузимају оштре мере против вођа и моралних подбадача, били они ту или правили вештачки
4. Заводи се обавезна пријава оружја. Ко не пријави ватрено оружје и експлозиве, кажњава се да три месеци [[затвор]]а са радом.
Ред 32:
== Образложење ==
У образложењу Обзнане, њен аутор, министар унутрашњих дела [[Демократска странка (Југославија)|демократа]] [[Милорад Драшковић]] дао је свој опис комунистичких акција, Циљ комуниста је „да по руском бољшевичком примеру, све сруше што данас постоји од закона, установа и добара јавних и приватних, а да на место свега заведу као и у [[Русија|Русији]] власт неколико људи који ће располагати животом, слободом и имањем грађана, а државу нашу отворити инвазији странаца. То они зову [[диктатура пролетаријата|диктатуром пролетаријата]] и пошто сматрају нашу државу само као један сектор на фронту у борби коју бољшевици воде против осталог света то ће они на том сектору повести војну против светског капитализма како би се срушило све и свуда у свету што су до данас створили дух, снага и рад човечанства.“
Зарад остварења својих циљева, југословенски комунисти су покушавали „да шире своју отровну пропаганду међу војском и жандармеријом, како би као у Русији срушили поред осталих и те стубове реда, а завели место њих тзв. Црвену војску и црвену гарду, које продужују и данас, кад се цео свет смирује, ратове грађанске и међународне“. Комунистима у Краљевини СХС придружило се много њених „јавних и тајних непријатеља“. Они, пошто су „побеђени у рату, гледају да се после рата освете овој земљи, замећући у њој нереде... Једни се, иако ратни богаташи, уписују у комунистичку странку, други дају новац за новине који пишу неистине и драже народ на незадовољство, трећи одржавају везе с иностранством, и новчаним фондовима из иностранства набављају бомбе, експлозиве и оружје, четврти свим и свачим спречавају сваки рад у земљи и на рђав глас без доказа износе све јавне раденике и сав њихов рад... Неколико стотина људи плаћених из тајних фондова иду из места у место, са збора на збор, из воза у воз, из кафане у кафану, ништа друго нерадећи но мутећи јавни мир и убијајући код грађана поверење у државу и њену будућност.“
| |||