Српски рјечник — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1259596
мНема описа измене
Ред 8:
Речи у рјечнику биле су [[Акценат (лингвистика)|акцентоване]], а правила по којима су акцентована нешто се разликују од данашњих. Ријечи је на [[латински језик|латински]] и [[њемачки језик]] превео словеначки слависта и лингвиста Јернеј Копитар.
 
Занимљиво је да је рјечник завршен чак двије године прије него што је објављен. Два главна разлога тог кашњења су били недостатак средстава као и [[митрополит]] [[Стеван Стратимировић]]. У Вуку је видио непријатеља [[СПЦСрпска православна црква|српске цркве]] и државе који је имао намјеру да преко реформе правописа започне унијаћење Срба.
 
Вук у једном писму [[Лукијан Мушицки|Мушицком]] на питање како напредује издавање „Рјечника“ одговара: „Не да се. Али ће се дати!“. Вук у „Рјечник“ уводи шест слова: Ј из латинице (које се у латиници обиљежавало као -{ï}-), Љ, Њ, Ђ, Ћ и Џ. У овом издању „Рјечника“ нема слова Х. Вук је био за то да се оно избаци из азбуке јер је тврдио да се оно и не појављује у српском језику. Али, на инсистирање [[Лукијан Мушицки|Мушицког]] и Соларића унио је Х и Ф, и то како каже, само за туђе ријечи. У Рјечнику нема слова Х, али су неке ријечи написане са Х (архимандрит, архиђакон, захвалити, захватити...)