Регион Мурсија — разлика између измена

Због топле климе Мурсија представља регион погодан за пољопривреду. У Мурсији се производи јако много воћа, поврћа и цвећа, које се извози у остали део Шпаније и у Европу. Позната је и по одличним винаријама и по производњи маслиновог уља. Постоји мала количина падавина и велика потражња за водом и у пољопривреди и у туризму. Снабдевање водом се врши из реке Сегуре, која се сматра најзагађенијом водом у Европи. Каналима се добија вода и из удаљене реке Тахо.

 

Картагињани су успоставили стално трговачко насеље на обали близу [[Картахена|Картахене]].

 

[[Маври|Мавари]] су [[711]]. освојили Мурсију. Мавари су први створили велике иригационе системе, о којима овиси пољопривреда Мурсије. Провинција се тада звала Тодмир. Град Мурсију је основао Абд Ел Рахман II [[825]]. године под именом Мурсија (-{Mursiya}-).

Маварски краљ Мурсије се [[1243]]. покорио [[Фернандо III од Кастиље|Фернанду III од Кастиље]]. По тада уобичајеном поступку, муслимани су били протерани из градова. Фернандов наследник [[Алфонсо X|Алфонсо X Мудри]] је поделио администрацију своје граничне и слабо настањене краљевине Мурсије на три административне јединице и предао их на управљање војним редовима основаним у 11. веку, као награду за допринос [[реконкиста|реконкисти]]. Алфонсо је краљевину Мурсију потпуно анектирао [[1266]]., након побуне муслимана у Мурсији. Муслимани су се побунили уз подршку арагонског краља [[Ђауме I од Арагона|Ђауме I Освајача]]. Када је 1296. дошло до династичкога сукоба у [[Кастиља|Кастиљи]] краљ Арагона [[Ђауме II од Арагона]] је накратко заузео Мурсију и припојио је [[Краљевина Валенсија|Краљевини Валенсији]]. У том кратком периоду Мурсију су населили каталонски хришћани. Мурсија је [[1305]]. враћена под власт краља Кастиље. У положају вазалне краљевине остала је све до либералнога устава из [[1812]]. Мурсија је [[1982]]. постала аутономна регија. Кастиљско освајање Мурсије је било значајно јер је [[Краљевина Кастиља]] тада по први пут добила излаз на [[Средоземно море|Медитеран]]. Спречено је и ширење [[краљевина Арагон|Краљевине Арагон]], која се ширила јужно дуж обале.

 

Шпански језик, који се говори у Мурсији различит је од језика којим се говори у осталим подручјима Шпаније. Мурсијски дијалект има много посуђенога вокабулара из арагонскога и старога арапскога.

 

Регија је смештена на крајњем истоку [[Бетијски кордиљери|Бетијских кордиљера]]. Око 27% територија регије је планинско подручје, 38% су планинске завале, а 35% су равнице и брежуљци. Клима је медитеранска са сухим зимама (око 11°-{C}- је просечна темапаратура у јануару) и врућим летима. Просечна годишња темпаратура је 18°-{C}-. Има између 300 и 350 -{mm}- падавина годишње. Током године између 120 и 150 дана са потпоуно ведрим небом. Највише кише има у априлу и октобру. Обзиром на удаљеност од мора постоје темапаратурне разлике између обалних подручја и унутрашњости, а посебно зими. Град [[Мурсија|Мурција]] држи рекорд по највишој темпаратури у Шпанији у 20. веку. Тако је 4. јула 1994. измерено 47,2°-{C}-.

 

У Мурсији се налази и највеће природно језеро у Шпанији [[Мар Менор]], што значи „Мало море“. То је слано језеро, које се налази уз море. Проглашено је посебним заштићеним подручјем.

 

Регија се налази на југоистоку Иберијског полуострва. Мурсијска ривијера Коста Калида ({{јез-es|Costa Cálida}} ) има дужину од 170 километара.