Визиготи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Битка код Ниша, Галија, Јустинијан, Мерида |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 2:
{{друго значење|другу одредницу|[[Готи (вишезначна одредница)]]}}
[[Слика:CoronaRecesvinto01.JPG|мини|300п|Изборна круна краља [[Рекесвинт]]а]]
'''Визиготи''' или '''Западни Готи''' били су [[Германи|германско]] варварско племе које је са истока дошло на територије [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у току [[Велика сеоба народа|велике сеобе народа]] [[375]]. године. Делимично су насељавали и територије [[
== Визиготи на Балкану ==
Визиготи се први пут појављују као посебан народ [[268]]. године кад су напали [[Римско царство]] и почели харати [[Балканско полуострво|Балкан]]ом<ref name="Samarsžić2">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Визиготска Хиспанија. Плато, Београд, 2005. стр.36-77</ref>. Инвазија Визигота је помела римске провинције [[Панонија|Панонију]] и друге провинције [[Илирик]]а, а чак су запретили и Италији. Али Визиготи су у лето те године поражени код италијанско-словенске границе, а онда су потучени у [[Битка код Ниша (268)|бици код Ниша]] септембра [[268]]. У следеће три године враћени су преко Дунава у серији похода цара [[Клаудије II Готски|Клаудија II]] и цара [[Аурелијан]]а. Ипак задржали су поседе у [[Дакија|Дакији]], коју је [[Аурелијан]] напустио 271. године.
Кад су се населили у Дакији Визиготи прихватају [[Аријанство|Аријанизам]], према коме се верује да [[Исус]] није један од облика Бога у Тројству, него да је посебно створен и нема божански епитет. То веровање је било у директној супротности са православљем. Иберијски Визиготи су припадали аријанизму до [[589]]., када их краљ [[Рекаред I]] преводи у католике.
Готи су остали у [[Дакија|Дакији]] до [[376]], када један од њихових вођа [[Фритигерн]] затражио од римског цара [[Валенс]]а да им дозволи да се настане на јужној обали [[Дунав]]а у својству [[федерати|федерата]]. Визиготи су се надали да ће ту наћи уточиште од [[Хуни|Хуна]], који су их потискивали ка западу и који нису имали могућности да пређу тако велику реку. Међутим, царски чиновници су лоше поступали с њима те су се Визиготи побунили и опустошили [[Тракија|Тракију]], на шта је [[Валенс]] одговорио покретањем војске с намером да их уништи, међутим, претрпео је тежак [[Битка код Хадријанопоља|пораз код Хадријанопоља]] [[378]]. године<ref name="Samarsžić2" />. Од тог тренутка, Визиготи су наизменично се борили против Римљана и склапали примирја с њима.
[[Битка код Хадријанопоља]] [[378]]. године била је најзначајнија у том рату. Цар [[Валенс]] је био лоше обавештен о величини готске армије и упустио се у битку, у којој је цар убијен током битке, а Римљани потучени до ногу. Цела једна римска војска је нестала, а та вест је шокирала римски свет, присиљавајући први пут Римљане да преговарају са варварима и дозволе им да се населе на територији Римског царства.
Нови цар [[Теодосије I]] је склопио мир [[381|381.]] са [[Атанарих|Атанарик]]ом, који је трајао до Теодосијеве смрти [[395|395.]] године. Атанарик је међутим умро исте те године, те на власт долази [[Аларих I|Аларик I]]. [[Теодосије I|Теодосија]] су наследили неспособни синови, [[Аркадије]] на истоку и [[Хонорије]] на западу. [[
==Тулуско краљевство==
[[Слика:Reino de los visigodos-sr.svg|мини|250п|Визиготско краљевство око 500. године]]
Године [[451]]. Визиготи имају важну улогу у [[Битка на Каталаунским пољима|бици на Каталаунским пољима]] у којој су под вођством римског војсковође [[Флавије Аеције|Аеција]] победили и одбацили [[Хуни|Хуне]] предвођене [[Атила|Атилом]]. Визиготи су се затим проширили на [[Пиринејско полуострво|Иберијско полуострво]], где су Свеви упали у [[Галиција|Галицију]] и похарали је. Под другим великим визиготским краљем [[Еурих|Еурик]]ом, Визиготско краљевство постаје уједињено и [[475]]. године коначно постиже потпуну независност од [[Западно римско царство|Западног римског царства]] које се ионако распало следеће године ([[476]]) свргавањем цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]].
У доба [[Еурих|Еурик]]ове владавине, визиготска држава је била најмоћнија варварска држава у позном [[5. век]]у. Иако је Римско царство нестало, Еурик је одржао државни и правни континуитет постављањем темеља возиготског законодавства. Први визиготски кодекс носи Еуриково име<ref name="Samarsžić2" />.
''Визиготско краљевство'' у [[Тулуза|Тулуз]]у ће уништити [[Франци|франачки]] краљ [[Хлодовех]] [[507]]. године у [[Битка код Вујеа|бици код Вујеа]]. У то доба, Визиготима је владао [[Аларих II|Аларик II]], Еуриков син, који је погинуо у сукобу са [[Франци]]ма. Хлодовех је баш тада прихватио ортодоксно хришћанство<ref>''Овде се не мисли на „православље“ у данашњем смислу речи, заправо до [[1054]]. и [[
Визиготско краљевство се своди тада на [[Септиманија|Септиманију]], а власт преузима [[
===Толеданско краљевство===
{{главни чланак|Визиготска Хиспанија}}
Након [[Атанагилд]]ове смрти ([[568]]), на престо је ступио [[Леовигилд]] који је до [[573]]. владао заједно са својим братом [[
[[Леовигилд]] је умро [[586]]. године и наследио га је [[Рекаред I|Рекаред]], његов син, који је одмах по очевој смрти напустио [[аријанство|аријанизам]] и прешао у [[хришћанство|ортодоксно хришћанство]], чиме је уклонио најозвиљнију препреку и највећи извор несугласица између владајуће класе, Визигота, и поданика, Хиспаноримљана, који су у великој већини исповедали ортодоксно хришћанство<ref name="Samarsžić2" />.
Рекаредов пример следила је већина аријанских бискупа и визиготских племића и великаша, међутим, било је и оних који су се успротивили напуштању аријанизма нарочито у [[Септиманија|Септиманији]], где су се побунили [[589]], али је Рекаред побуну брзо угушио и сазвао Трећи сабор у Толеду и пред 62 бискупа прочитао званичну догму у духу никејске вероисповести и обећао заштиту ортодоксној хришћанској цркви. Рекаред је овиме, а и другим мерама наставио политику уједињавања и асимилације Визигота и Хиспаноримљана у један народ<ref name="Samarsžić2" />.
Трећи сабор у Толеду је био значајан и по томе што је означио коначно уједињење иберијског простора и зачетак изградње новог, хиспанског идентитета. Такође је означио и уједињење цркве и државе. Краљ је, по узору на Византију, постао врховни црквени поглавар. Бискупи су признали краља и монархију као једини поуздани гарант реда и закона, а краљ је заузврат признавао цркву као основу своје власти и моћи<ref name="Samarsžić2" />.
Визиготски краљеви су до пропасти Визиготског краљевства на почетку [[8. век]]а безуспешно покушавали да изборну монархију учине наследном, што је изазвало низ обрачуна који су на крају и дошли главе визиготског држави. Након смрти Рекареда, следили су краљеви чије су владавине биле кратког века — долазили су силом на престо и силом су уклањани с престола. [[Сисебур]] ([[612]]—[[621]]), јер био један од оних који су се задржали дуже од пар година на престолу и чија је владавина остала запамћена по нетолерантним законима против [[Јевреји|Јевреја]]<ref name="Samarsžić2" />. [[Свинтила]] ([[621]]—[[631]]) је остао запамћен по томе што је коначно протерао Византију са [[
==Инвазија Мавара==
Краљевство је преживело до [[711]], кад је краљ [[Родерих]] побеђен у инвазији [[Маври|Мавара]].
[[Битка код Гвадалете]] [[19. јул]]а [[711]]. означила је почетак [[
Визиготски племић [[Дон Пелајо|Пелајо]] победио је муслимане и основао краљевство [[Краљевина Астурија|Астурију]] у северном делу [[Хиспанија|Хиспаније]]. [[Дон Пелајо|Пелајо]], победом над Маварима [[722]]. започео је [[Реконкиста|реконкисту]].
== Извори ==
Ред 48:
*[[Готи]]
*[[Остроготи]]
*[[Списак визиготских краљева|Визиготски краљеви]]
*[[Визиготска Хиспанија]]
|