Визиготи — разлика између измена

'''Визиготи''' или '''Западни Готи''' били су [[Германи|германско]] варварско племе које је са истока дошло на територије [[Западно римско царство|Западног римског царства]] у току [[Велика сеоба народа|велике сеобе народа]] [[375]]. године. Делимично су насељавали и територије [[Источно римскоВизантијско царство|Источног римског царства]] ([[ВизантијаВизантијско царство|Византије]]).

Визиготи се први пут појављују као посебан народ [[268]]. године кад су напали [[Римско царство]] и почели харати [[Балканско полуострво|Балкан]]ом<ref name="Samarsžić2">Самарџић, Н. Историја Шпаније. Визиготска Хиспанија. Плато, Београд, 2005. стр.36-77</ref>. Инвазија Визигота је помела римске провинције [[Панонија|Панонију]] и друге провинције [[Илирик]]а, а чак су запретили и Италији. Али Визиготи су у лето те године поражени код италијанско-словенске границе, а онда су потучени у [[Битка код Ниша (268)|бици код Ниша]] септембра [[268]]. У следеће три године враћени су преко Дунава у серији похода цара [[Клаудије II Готски|Клаудија II]] и цара [[Аурелијан]]а. Ипак задржали су поседе у [[Дакија|Дакији]], коју је [[Аурелијан]] напустио 271. године.

Кад су се населили у Дакији Визиготи прихватају [[Аријанство|Аријанизам]], према коме се верује да [[Исус]] није један од облика Бога у Тројству, него да је посебно створен и нема божански епитет. То веровање је било у директној супротности са православљем. Иберијски Визиготи су припадали аријанизму до [[589]]., када их краљ [[Рекаред I]] преводи у католике.

Нови цар [[Теодосије I]] је склопио мир [[381|381.]] са [[Атанарих|Атанарик]]ом, који је трајао до Теодосијеве смрти [[395|395.]] године. Атанарик је међутим умро исте те године, те на власт долази [[Аларих I|Аларик I]]. [[Теодосије I|Теодосија]] су наследили неспособни синови, [[Аркадије]] на истоку и [[Хонорије]] на западу. [[АларикАларих I|Аларик]], способни визиготски вођа, [[396]]. године покушао је да заузме [[Атина|Атину]] али није успео. Затим је покушао да уђе у Италију али је опет био одбијен. Године [[410]]. након што су римске легије побиле породице (жене и децу) неких 30.000 германских ратника који су служили царству, Аларик је са Визиготима напао [[Рим]] и [[Пљачка Рима 410.|опљачкао га]]. Након неколико дана пљачкања, Визиготи су напустили град и кренули ка југу, с намером да оду у Африку али ту је Аларик напрасно умро, те су одустали од те намере. Његов наследник, [[Атаулф]], повео је свој народ ка [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галији]]. Хиспанија је још [[409|409.]] године претрпела навалу [[Свеви|Свева]], [[Алани|Алана]] и [[Вандали|Вандала]]. Под [[Валија|Валијом]], Визиготи су склопили савез са Римљанима који су им [[418]]. године дозволили да се населе у [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галији]], [[Аквитанија|Аквитанији]] и делу [[Нарбонска Галија|Нарбонске Галије]] под условом да Визиготи истерају друге варварске народе са територије Царства. Визиготи су основали краљевство са седиштем у [[Тулуза|Тулуз]]у<ref name="Samarsžić2" />. У [[Хиспанија|Хиспанији]] су [[Свеви]] и [[Хаздинзи]] наставили са међусобним ратовима све до 421. када су се [[Хаздинзи]] спустили на југ, а потом отишли на Балеаре. Вандали су [[429]]. године прешли у северну Африку и тамо основали [[Вандали|Вандалско краљевство]]<ref name="Samarsžić2" />.

Године [[451]]. Визиготи имају важну улогу у [[Битка на Каталаунским пољима|бици на Каталаунским пољима]] у којој су под вођством римског војсковође [[Флавије Аеције|Аеција]] победили и одбацили [[Хуни|Хуне]] предвођене [[Атила|Атилом]]. Визиготи су се затим проширили на [[Пиринејско полуострво|Иберијско полуострво]], где су Свеви упали у [[Галиција|Галицију]] и похарали је. Под другим великим визиготским краљем [[Еурих|Еурик]]ом, Визиготско краљевство постаје уједињено и [[475]]. године коначно постиже потпуну независност од [[Западно римско царство|Западног римског царства]] које се ионако распало следеће године ([[476]]) свргавањем цара [[Ромул Августул|Ромула Августула]].

У доба [[Еурих|Еурик]]ове владавине, визиготска држава је била најмоћнија варварска држава у позном [[5. век]]у. Иако је Римско царство нестало, Еурик је одржао државни и правни континуитет постављањем темеља возиготског законодавства. Први визиготски кодекс носи Еуриково име<ref name="Samarsžić2" />.

''Визиготско краљевство'' у [[Тулуза|Тулуз]]у ће уништити [[Франци|франачки]] краљ [[Хлодовех]] [[507]]. године у [[Битка код Вујеа|бици код Вујеа]]. У то доба, Визиготима је владао [[Аларих II|Аларик II]], Еуриков син, који је погинуо у сукобу са [[Франци]]ма. Хлодовех је баш тада прихватио ортодоксно хришћанство<ref>''Овде се не мисли на „православље“ у данашњем смислу речи, заправо до [[1054]]. и [[ВеликаВелики шизмараскол|Велике шизме]] термини „католичанство“, „ортодоксија“, „правоверје“ и „православље“ су синоними и односе се на изворно хришћанство, за разлику од многобројних учења која су се појављивала у то доба и била проглашена јересима.''</ref>, те је сам предложио да очисти Галију од јеретика (Визиготи су у то доба припадали јеретичкој грани хришћанства, аријанизму). Борбу са Францима је наставио нови краљ, незаконити Аларихов син, [[Гесалеих|Гесалих]] ([[507]]—[[511]]), међутим, без успеха — Франци су убрзо спалили [[Тулуза|Тулуз]] а Гесалиха ухватили и погубили. Франке је зауставио остроготски краљ, [[Теодорих Велики|Теодорик Велики]], који је делимично страховао и за своје недавно утврђено краљевство у Италији, а делимично је бранио и интересе свог унука, [[Амаларих]]а<ref name="Samarsžić2" />.

Визиготско краљевство се своди тада на [[Септиманија|Септиманију]], а власт преузима [[ТеодорикТеодорих Велики|Теодорик]] који је до своје смрти регентовао у име свог унука Амалариха. [[Амаларих]] се оженио са Хлодовеховом кћерком [[Клотилда|Клотилдом]], међутим, кад је Хлодовех сазнао да је Амаларих злоставља и присиљава да прихвати аријанизам, Франци су опет напали на Визиготско краљевство, убили Амалариха и опљачкали и похарали разне градове. Тада на чело визиготске државе долази [[Теудис]], остроготски генерал. Теудис је морао да се супротстави Византији јер је у то време византијски цар [[Јустинијан I|Јустинијан]] желео да поврати провинције које су запосели варварски народи, тако да су Византинци уништили [[Вандали|Вандале]] у северној Африци, заузели [[Балеарска острва|Балеаре]] и отпочели серију ратова са [[Остроготи|Остроготима]] у Италији. Године [[548]]. [[Теудис]] је убијен, а годину дана касније и његов син, [[Теудигисил]]. На престо је дошао [[Агила]], међутим, [[Атанагилд]], његов супарник, позвао је у помоћ Византинце, те је уз помоћ мале флоте коју је Јустинијан послао са [[Сицилија|Сицилије]], успео да победи Агилу који је побегао у [[Мерида (Шпанија)|Мериду]] где су га убили његови људи. Атанагилд је онда постао визиготски краљ, међутим, Византинци су заузели [[Картахена|Картахену]], [[Малага|Малагу]] и [[Кордоба|Кордобу]] и тамо остали следећих 70 година<ref name="Samarsžić2" />.

Након [[Атанагилд]]ове смрти ([[568]]), на престо је ступио [[Леовигилд]] који је до [[573]]. владао заједно са својим братом [[ЛиуваЛијува I|Лиувом]]. Леовигилд је преместио престоницу у срце Хиспаније, у [[Толедо]]<ref name="Samarsžić2"/><ref>-{The Visigoths, From the Migration period to the seventh Century, An ethnographic Perspective, ed. P. Heather, San Marino 1999, str. 335-336.}-</ref>, црквени и верски центар тог доба, и тиме успео да уједини Визиготе и Хиспаноримљане у борби против Византије. Ову везу је још више учврстио објавио ревидирани законик, ''Кодекс ревисус'' ({{јез-лат|Codex Revisus}}), у коме је боље дефинисао недоречене законе, неке законе избацио а неке нове убацио и прилагодио га свом времену. Такође је почео да потискује Византинце и потчињава [[Баски|Баске]] у [[Пиринеји]]ма, [[Свеви|Свеве]] у северозападном делу полуострва као и друга племена у унутрашњости. На границама је дизао утврђења и насељавао сељаке који су имали истовремено и задатак да их бране. Међутим, као аријанац, дошао је у сукоб са ортодоксним хришћанима међу којима се нашао и његов син [[Херменегилд]], гроф Бетике, који је био ожењен франачком принцезом и под утицајем [[Леандар Севиљски|Леандра]], бискупа из Севиље, [[579]]. године прешао у ортодоксно хришћанство. Херменегилд је дигао буну која је међутим била угушена а њему глава одрубљена<ref name="Samarsžić2" />.

[[Леовигилд]] је умро [[586]]. године и наследио га је [[Рекаред I|Рекаред]], његов син, који је одмах по очевој смрти напустио [[аријанство|аријанизам]] и прешао у [[хришћанство|ортодоксно хришћанство]], чиме је уклонио најозвиљнију препреку и највећи извор несугласица између владајуће класе, Визигота, и поданика, Хиспаноримљана, који су у великој већини исповедали ортодоксно хришћанство<ref name="Samarsžić2" />.

Визиготски краљеви су до пропасти Визиготског краљевства на почетку [[8. век]]а безуспешно покушавали да изборну монархију учине наследном, што је изазвало низ обрачуна који су на крају и дошли главе визиготског држави. Након смрти Рекареда, следили су краљеви чије су владавине биле кратког века — долазили су силом на престо и силом су уклањани с престола. [[Сисебур]] ([[612]]—[[621]]), јер био један од оних који су се задржали дуже од пар година на престолу и чија је владавина остала запамћена по нетолерантним законима против [[Јевреји|Јевреја]]<ref name="Samarsžić2" />. [[Свинтила]] ([[621]]—[[631]]) је остао запамћен по томе што је коначно протерао Византију са [[ИберијскоПиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] и био први визиготски краљ који је завладао целом [[Хиспанија|Хиспанијом]]. Међутим, борбе за престо нису престајале и само су све више слабиле и разједињавале визиготску државу. С друге стране, исто толико је и верска нетрпељивост према Јеврејима и низ антијеврејских закона које су доносили разни краљеви у току своје владавине довела до тога да су и Јевреји радили на пропасти визиготског краљевства и прилично имали удела у [[Маварскамаварско инвазијаосвајање Иберијског полуострва|муслиманској инвазији]] с почетка [[8. век]]а<ref name="Samarsžić2" />.

[[Битка код Гвадалете]] [[19. јул]]а [[711]]. означила је почетак [[Маварскамаварско инвазијаосвајање наИберијског Иберијско полуострвополуострва|маварског освајања Хиспаније]]. Већина Иберијског полуострва потпала је под мавараку власт до [[718]]. године.

Визиготски племић [[Дон Пелајо|Пелајо]] победио је муслимане и основао краљевство [[Краљевина Астурија|Астурију]] у северном делу [[Хиспанија|Хиспаније]]. [[Дон Пелајо|Пелајо]], победом над Маварима [[722]]. започео је [[Реконкиста|реконкисту]].

*[[Списак визиготских краљева|Визиготски краљеви]]