Аустријско-турски рат (1716—1718) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 9:
|узрок =
|територија=
|резултат=Победа Хабзбурга и Млетака, Турска губи северну Србију, део Влашке и део северне Босне<br /> [[Пожаревачки мир|Мир у Пожаревцу]]
|страна1= {{застава|Османско царство}}<br>[[Слика:Gerae-tamga.svg|20п]] [[Кримски канат]]
|страна2= {{застава|Хабзбуршка монархија}}<br>[[Слика:Flag of Most Serene Republic of Venice.svg|23п]] [[Млетачка република]]
Ред 19:
|губици2=непознато
}}
'''Аустријско-турски рат''' вођен од [[1716]]. до [[1718]]. године је био шести по реду ратни сукоб између Аустријског и Османског царства. Истовремено са овим, вођен је и [[Турско-млетачки рат (1714-1718)]]. Оба рата су завршена потписиванњем [[
==Узроци==
Турска је била незадовољна одредбама [[Карловачки мир|Карловачког мира]] по којима је Венецији припала [[Пелопонез|Мореја]] (Пелопонез) и делови [[Далмација|Далмације]], те је 1714. година напала Млетке и успела да освоји Мореју 1715. године. У Далмацији Турци нису имали успеха, штавише након што се и Аустрија укључила у рат изгубили су неколико места у Херцеговини а Млеци су се долином [[Неретва|Неретве]] пробили до [[Мостар]]а.
==Рат==
[[Датотека:Prinz-Eugen-von-Savoyen1.jpg|150px|мини|лево|Еуген Савојски]]
Како није могла сама да се одбрани од Османлија Венеција је склопила савез са Аустријом, која је као гарант Карловачког мира запретила Турцима који су на то одговорили објавом рата. Велики везир [[Дамат Али-паша|Силхадар Дамат Али-паша]] је с пролећа 1716. сакупио војску и кренуо ка [[Београд]]у, док је флота започела блокаду млетачког [[Крф]]а. У почетку су Турци имали неких успеха, прешли су у Срем и Бачку и попалили многа насеља,страдали су између осталих [[Сремски Карловци]] и [[манастир Крушедол]]. Почетком августа Турци су ополили [[Петроварадинска тврђава|Петроварадинску тврђаву]] и започели бомбардовање. Посади тврђаве је ускоро стигла у помоћ војска предвођена [[Еуген Савојски|Еугеном Савојским]], врховним заповедником аустријских трупа у овом рату. Он је успео да разбије турску опсаду [[5. август|5. августа]] 1716. након само четири сата борбе. У [[Битка код Петроварадина|бици код Петроварадина]] страдало је 2.212 аустријских и преко 6.000 турских војника међу којима и сам велики везир Дамат Али-паша.
После победе код Петроварадина, аустријска војска је до краја године ослободила цео [[Банат]] са [[Темишвар]]ом.
Аустријанци су 16. јуна 1717. године прешли Саву и започели [[Опсада Београда (1717)|опсаду Београда]]. Турска војска предвођена новим великим везиром Халил-пашом кренула је из [[Једрене|Једрена]] као помоћ опкољеном Београду. Они су поражени [[16. август|16. августа]], а следећег дана аустријска војска је ушла у [[Београдска тврђава|Београдску тврђаву]].
==Мир==
[[Датотека:Tamis banat1718 1739 sr.png|283px|мини|десно|Територије које је Аустрија добила након овог рата]]
Сви ови догађаји натерали су Турке да траже мир. Мир је склопљен у [[Пожаревац|Пожаревцу]] [[21. јул|21. јула]] [[1718]]. године. Према одредбама [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] Турци су предали Хабзбуршком царству [[Банат]], југоисточни [[Срем]], део северне Босне, северну Србију и [[
Овакво стање се задржало до следећег [[Аустријско-турски рат (1736-1739)|аустријско-турског рата]] (1737-1739) и [[Београдски мир|Београдског мира]] којим је овај рат завршен.
Ред 39:
*[[Битка код Петроварадина]]
*[[Пожаревачки мир]]
*[[Краљевина Србија (1718—1739)|Краљевина Србија (1718-1739)]]
== Литература ==
| |||