Аларих I — разлика између измена

'''Аларих I''' или '''Аларик I''' ({{јез-гот|Alareiks}}) је био [[Визиготи|визиготски]] краљ између [[395]]. и [[410]]. године. Био је први германски вођа који је освојио Рим. Одиграо је значајну улогу у пропасти [[Западно римско царство|Западног римског царства]]. Припадао је [[Балти династија|династији Балтинга]] и био је син визиготског вође Рочестеса. Родио се око [[375]]. године на Пеуки, острву које се налази на [[делтаrečna delta|делти]] [[Дунав]]а. У доба кад се он родио, Визиготи су живели на територији данашње [[Бугарска|Бугарске]], пошто су побегли пред Хунима на јужну обалу Дунава под вођством [[Фритигерн]]а, а по дозволи римског цара [[Валенс]]а.

Теодосије је умро [[395]]. године а наследили су га синови [[Аркадије]] и [[Хонорије]]. Аркадије је наследио [[Византијско царство|Источно римско царство]], а Хонорије [[Западно римско царство]]. Аркадије се није показао много заинтересованим за владање а Хонорије је био још увек малолетан, тако да је у његово име владао "[[магистер милитум]]" [[Стилихон]]. Према [[Едвард Гибон|Едварду Гибону]], Аларих се надао титули [[Magister militum|врховног војсковође]] ({{јез-лат|Magister Militum}}) и био одбијен. Међу Визиготима је владало незадовољство јер су претрпели велике губитке зато што су их Римљани излагали непотребним опасностима што је био начин да се готска племена ослабе, а након битки, награде за верну службу су изостајале, те су они према старом готском обичају попели Алариха на штит и прогласили га [[краљ (титула)|краљ]]ем.

Аларих је прво ударио на [[Византијско царство|Источно царство]]. Прво је кренуо на [[Истанбул|Константинопољ]], међутим, схвативши да није у стању да предузме опсаду, вратио се на запад а потом кренуо на југ кроз [[Тесалија (област)|Тесалију]] кроз [[Термопилски теснац]] у [[Грчка|Грчку]]. Пошто је војска Источног царства тада била заузета одбраном од [[Хуни|хунских]] напада, [[Руфин]], преторијански префект коме је [[Аркадије]] препустио сву власт, покушао је да преговара са Аларихом, међутим, једино што је постигао било је да почну да сумњају у њега у Константинопољу да је склопио тајни савез са Визиготима. У међувремену, [[Стилихон]] је кренуо на Алариха, и према [[Клаудијан]]у, могао је да уништи Алариха кад му је Аркадије наредио да се врати. Руфинина су потом убили његови сопствени војници.

Након још једног пораза код [[Верона|Вероне]], Аларих је напустио Италију, вероватно око [[403]]. године. Иако је морао да се повуче, његова инвазија на Италију је имала важне последице. Седиште престонице је премештено из [[Милано|Милана]] у [[Равена|Равену]], због његовог напада морала је бити повучена [[Легија XX Валерија Виктрикс]] из [[Британија (провинција)|Британије]], а вероватно је и да је овај поход олакшао инвазију Вандала, Свева и Алана на Галију, која се завршила тако што је Римско царство изгубило провинције [[Галија (римска провинцијаобласт)|Галију]] и [[Хиспанија|Хиспанију]].

списак=[[ВизиготскиСписак краљевивизиготских краљева|Визиготски краљ]]<br>([[395]]—[[410]])|