Устанак Ника — разлика између измена

м (Бот: Селим 30 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q162665)
Неки [[Византијски сенат|сенатори]] су ово видели као прилику којом би могли збацити Јустинијана с престола, незадовољни његовим новим порезима и смањеном подршком племству. Протестанти су сад били наоружани и најверојатније су их контролисали њихови савезници у Сенату. Захтевали су да Јустинијан распусти [[префектура претора Истока|префекта]] [[Иван Кападочки|Ивана Кападочког]] који је био одговоран за прикупљање пореза и ''[[magister sacri palatii|квестора]]'' [[Трибонијан]]а који је био одговоран за писање [[Јустинијанов кодекс|законског кодекса]]. Тад су прогласили новог цара, [[Флавије Ипатије|Ипатија]], нећака бившег цара [[Анастасије I|Анастасија I]].
 
Јустинијан је у очају разматрао могућност да побегне, но говори се да га је његова супруга [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодора]] разуверила, говорећи му „Они који су носили круну не би смели остати живи након што ју изгубе. Нити намјеравам доживјети дан кад ме неће поздрављати као царицу.""<ref>Diehl, Charles. ''Theodora, Empress of Byzantium'' (© 1972., by Frederick Ungar Publishing, Inc., prevod S. R. Rosenbauma s francuskog izvornika ''Theodora, Imperatice de Byzance''), str.87.</ref> Иако је пут за бег преко мора био отворен за цара, Теодора је устрајала на томе да би остала у граду, цитирајући стару изреку „Владарство је прекрасно покопно одијело." или можда, (краљевска боја) „Љубичаста је прекрасни мртвачки покров.".<ref>Прокопије, ''Ратови'' 1.24.32–37. Могуће је да су Теодорине примедбе заправо измишљотине хроничара ПрокопијеПрокопија, који није ласкао о Теодорином животу</ref>.
 
Чим се прибрао, Јустинијан је смислио план у којем је рачунао на популарног евнуха [[Нарзес]]а и на генерале [[Велизар]]а и [[Мунд (византијски генерал)|Мунда]]. Дао је врећу злата Нарзесу. Нарзес је носећи ту врећу ушао сам ненаоружан на хиподром, нашавши се насупрот убилачки настројене светине које је већ убила стотине људи. Нарзес је отишао директно према Плавима, пришавши важном њиховом припаднику. Саопштио им је да их је цар Јустинијан стао иза њих, да их подупире против Зелених. Подсетио га је да Зеленима припада Ипатије, човек којег су крунисали. Потом је разделио злато. Вође Плавих су тихо разговарали међусобно и потом су почели говорити сљедбеницима. Одједном се усред Ипатијевог крунисања Плави изјурили с хиподрома, док су Зелени остали запањени. На то су царске јединице које су предводили Велизар и Мунд јурнуле у хиподром и побиле преостале побуњенике.
 
== Референце==
{{reflist|2}}
 
{{Речник грчких и римских старина}}