Чарлс Буковски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: U2 (вишезначна одредница) → U2 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 22:
Чарлс Буковски се родио као '''Хајнрих Карл (Хенри Чарлс) Буковски Млађи''' у [[Андернах]]у, у [[Немачка|Немачкој]]. Његов отац Хенри Буковски био је амерички војник, а мајка Катарина Фет Немица. 1922. године породица Буковски се сели у Америку у [[Лос Анђелес]], град у коме ће Буковски провести највећи део свог живота.
Буковски је одрастао у време економске депресије која је захватила [[Сједињене Америчке Државе|Америку]] између два светска рата. Његов строг и доминантан отац често је остајао без посла, а своје незадовољство и фрустрацију најчешће је искаљивао на дечаку редовно га малтретирајући, о чему ће Буковски писати у свом роману "''[[Блудни син|Ham on Rye]]''". Адолесцентске акне које су оставиле ожиљке на његовом лицу само су допринеле да се још више осећа као губитник и особењак. Покушавајући да се заштити од трауматичне стварности, Буковски се рано окреће алкохолу, али и књигама. Као средњошколац много чита, а посебно воли дела [[Ернест Хемингвеј|Ернеста Хемингвеја]], [[Синклер Луис|Синклера Луиса]], Карсона МекКулерса и [[Дејвид Херберт Лоренс|Д. Х. Лоренс]]а. По завршетку средње школе уписује градски колеџ у Лос Анђелесу и похађа курсеве новинарства и књижевности, желећи да постане писац.
Напушта [[колеџ]] и одлази од куће [[1941]]. године после једне од свађа са оцем који му је, прочитавши неке од његових прича, избацио све ствари из куће. Не желећи да се прикључи америчкој војсци, Буковски у ратним годинама живи готово као бескућник и скитница путујући Америком и повремено одрађујући ситне послове како би зарадио нешто новца. [[1944]]. године часопис „Стори“ објављује његову причу "Aftermath of a Lenghty Rejection Slip". Буковски одлази у [[Њујорк]] у намери да се издржава искључиво од писања али пролази потпуно незапажено. Разочаран, ускоро се враћа у Лос Анђелес.
[[1947]]. године упознаје Џенет Конели Бејкер, жену десет година старију од њега, такође алкохоличарку, која убрзо постаје његова љубавница и са којом ће уз мање прекиде провести готово читаву деценију. У том периоду Буковски готово сасвим одустаје од писања, преживљава радећи слабо плаћене услужне послове и све више тоне у алкохолизам. [[1952]]. године привремено се запошљава у пошти где ће провести наредне три године. [[1955]]. године бива хоспитализован због озбиљног унутрашњег крварења у желуцу изазваног непрекидним опијањем. Прекида своју везу са Џенет која ће неколико година касније умрети од превелике дозе алкохола и даје отказ у пошти. Почиње поново да пише поезију. Жени се Барбаром Фреј, богатом власницом литерарног часописа "''Арлекин''". У наредне две године, колико је потрајао овај брак, Буковски ради као новинар у "''Арлекину''" и објављује неколико својих песама у овом часопису. После развода [[1958]]. године поново се запошљава као поштански службеник, а дванаест година проведених на овом послу описаће у свом првом роману "''[[Пошта (роман)|Post Office]]''".
Шездесетих година његова каријера писца напокон креће узлазнм током. Почиње редовно да објављује своје песме у малим „андерграунд“ часописима. Своју прву збирку песама "''Flower, Fist and Bastial Wail''" Буковски објављује [[1959]]. године. Књига је имала тридесетак страна и штампана је у само двеста примерака. [[1960]]. године упознаје власника независне издавачке куће "''Outsider''" Џона Веба. [[1963]]. године добија награду "''Outsider of the Year''", a појављује се и његов први интервју у књижевном часопису "''Chicago Literary Times''". Упознаје Френсис Смит са којом ће првести пар година и добити ћерку Марину. Његова прва збирка прича " ''All Assholes in the World and Mine''" објављена је [[1966]]. године. Ускоро објављује збирке песама "''At Terror Street and the Agony Way''" ([[1968]]) и "''The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill''" ([[1969]]). Пише своје колумне под називом "''The Notes of the Dirty Old Man''" у часописима "''Open City''" и " ''Los Angeles Free Press''" које ће касније бити објављене у књизи истог назива. Постаје све познатији у неформалним књижевним круговима а бележи и своја прва јавна читања поезије.
[[1970]]. године Чарлс Буковски дефинитивно даје отказ у пошти када му власник издавачке куће "''Black Sparrow Press''" Џон Мартин нуди месечну стипендију од сто долара како би се у потпуности посветио писању. Исте године упознаје Линду Кинг, песникињу и вајарку, са којом ће провести неколико врло бурних година и пише свој први роман "''[[Пошта (роман)|Post Office]]''". Током седамдесетих година пише нека од својих најпознатијих дела и стиче завидну популарност али и даље важи за „андерграунд“ писца чија дела објаљују мали, независни издавачи углавном на западној обали. Вероватно због свог сировог, понекад чак вулгарног књижевног израза и бунтовничког става према естаблишменту углавном бива игнорисан од стране званичних књижевних и академских кругова. Широј јавности постаје познат [[1973]]. године после приказивања документарног филма "''Буковски''" редитеља Тејлора Хачфорда. У наредним годинама доста путује и појављује се на многим књижевним вечерима и фестивалима широм [[Америке]] и [[европа|Европе]]. Стиче завидну популарност међу читалачком публиком нарочито у европским земљама.
[[1976]]. године упознаје Линду Ли Бејли, власницу ресторана здраве хране 25 година млађу од њега, којом ће се оженити [[1985]]. године и његов живот поприма мирнији ток. Остатак живота Буковски ће провести у предграђу [[Сан Педро]] у лепо уређеној кући са базеном. Вози црни BMW, открива све предности рачунара, ужива слушајући класичну музику у друштву својих мачака и наравно и даље пише. Дружи се са глумцем [[Шон Пен|Шоном Пеном]], а група "[[U2|U-2]]" му посвећује песму на свом концерту у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]]. [[1983]]. године снимљен је италијански филм "''Приче о обичном лудилу''" са [[Бен Газара|Беном Газараом]] и [[Орнела Мути|Орнелом Мути]] у главним улогама по истоименој збирци прича Чарлса Буковског. Буковски пише и сценарио за филм "''Barfly''" који је снимљен [[1987]]. године са [[Мики Рорк|Микијем Рорком]] И [[Феј Данавеј]] у главним улогама. [[1992]]. године излази из штампе збирка песама " ''The Last Night of the Earth Poems''", последња књига објављена за живота овог писца.
Ред 51:
== Књижевни стил ==
Иако никада није заиста био повезан са [[Хенри Милер|Хенријем Милером]], [[Алан Гинсберг|Аланом Гинсбергом]] и осталим типичним представницима „битничке " генерације писаца, због свог неформалног књижевног израза и бунтовног става према тадашњем естаблишменту, Чарлс Буковски се данас сматра једним од најоригиналнијих и најутицајнијих писаца тог периода. Сам Буковски своје књижевне узоре проналазио је у [[Ернест Хемингвеј|Хемингвеју]], [[Фјодор Достојевски|Достојевском]], Робинсону Џеферсу, [[Џон Фанте|Џону Фантеу]], Луису Фердинанду Селину...
Дела Чарлса Буковског су у основи аутобиографска. Теме су шаролике и разноврсне а у центру интересовања овог писца су увек патње и проблеми обичног човека. Његови јунаци су очајни, несрећни људи, губитници и особењаци са маргина друштва огрезли у пороке, често на ивици лудила, емоционалног слома и материјалне беде. Свакако најпознатији јунак је ''[[Хенри Кинаски]]'', алтер-его Чарлса Буковског који се појављује у многим његовим причама и романима. Он је симпатични губитник, пијанац, коцкар и женскарош који живи на ивици беде, дружи се са пропалицама и преварантима, а жене повремено користи како би се докопао високог друштва. Баш као и Буковски, Хенри Кинаски преферира да буде сам, пије, пише и слуша класичну музику. Први пут се појављује у причи "''Confessions of a Man Insane Enough to Live With Beats''", а његову даљу судбину пратимо кроз романе "''Post Office''", "''Фактотум''", "''Жене''","''Блудни син''".
| |||