Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова — разлика између измена

м
Превођење именских простора
м (Превођење именских простора)
[[ImageСлика:Jacques-Louis David 008.jpg|Жак Луј Давид: Наполеон прелази преко Великог Сен Бернар прелаза. |thumb|300px]]
'''Италијански поход француских револуционарних ратова''' представља серију сукоба у северној Италији између француских револуционарних снага и коалиције европских сила. Кључни савезници су били [[Аустрија]], [[Русија]] и [[Пијемонт]], а учествовале су и бројне друге италијанске државе.
 
Након смењивања Шереа Наполеон је постављен за главнокомандујућег [[2. март]]а [[1796]]. Мотиви Наполеонова унапређења су били највероватније политички. Наполеон се показао амбициозним и имао је углед након опсаде Тулона [[1793]]. Намера је била да Наполеона постављањем у Италији ставе у заборав. Од 13 француских армија армија у Италији је била највише запостављена. Била је у ужасном стању када је стигао Наполеон. Наполеон је готово одмах започео са нападима чим је стигао на фронт [[27. март]]а [[1796]]. Имао је на располагању 37.000 војника и 60 топова против 50.000 савезничких војника. Једино појачање је могао добити од француске алпске армије, али она је била заузета.
 
[[ImageСлика:Arcole vernet.jpg|thumb|300px|Наполеон предводи војску преко моста у бици код Арколе, рад Ораца Вернеа]]
Наполерон је у [[битка код Монтеноте|бици код Монтеноте]] победио Аустријанце. После тога уследила је Друга битка код Дега. Након тога извршио је општу инвазију Пијемонта и победио у бици код Мондове. Наполеон је за две недеље победио Пијемонт, који је три године био у рату са Французима. [[Пијемонт]] је склопио са Французима мировни споразум [[28. април]]а [[1796]]. Французи су имали 6.000 жртава, а савезници више од 25.000.
 
 
==Друга коалиција (1799.-1800.)==
[[ImageСлика:Suworow-denkmal.jpg|thumb|right|200px|Споменик Суворову на швајцарским Алпама]]
Друга фаза рата у Италији започела је [[1799]] као део [[Рат друге коалиције|Рата друге коалиције]]. [[Русија]] је учествовала у том походу. Руси нису стигли на самом почетку конфликта. Око 60.000 француских војника под командом Шереа суочавало се са приближно сличним бројем савезника. Додатних 50.000 руских војника је стигло нешто касније. Французи су имали проблема у Напуљској краљевини, тако да је пола војске ту било ангажовано. Французи су први превентивно напали. Аустријско командант Крај је победио Французе у битци код Вероне и Мањана крајем марта и почетком априла [[1799]]. Шере се повукао и оставио је 8.000 војника у неколико тврђава. Аустријски командант Мелас је био спор у гањању Француза, који су се повлачили. Бриљантни руски фелдмаршал [[Александар Суворов]] је постао главни савезнички командант. Француског команданта Шерера је заменио генерал [[Жан Моро]]. Французи су били поражени у [[битка код Касана|бици код Касана]] [[26. април]]а [[1799]]. После тога су се повукли из [[Ломбардија|Ломбардије]]. Део француске армије из Напуљске краљевине је кренуо у помоћ. Није успео почетни савезнички напад дуж реке По [[11. мај]]а [[1799]].
Преостало је само 12.000 француских војника у војсци генерала Мороа. Покушали су са контранападом, али руски генерал [[Пјотр Багратион]] је успешно одбио напад. [[Суворов]] је заузео [[Торино]] и прогласио је враћање Пијемонта ранијем краљу.
 
Француска алпска армија је била ангажована у низу мањих окршаја, али није долазила да помогне француску армију у Италији. [[Суворов]] је успешно напредовао освајајући француске гарнизоне. У [[битка код Требије (1799)|бици код Требије]] Суворов је остварио велику победу над француском војском. Французи су се повукли у Ђенову, а Суворов је освојио Нови. Аустријска врховна команда је наредила да се обустави офанзива док се не освоје француски гарнизони у Мантови и Алесандрији. Убрзо после тога генерал Моро је прекомандован на Рајну, а команду је преузео генерал Бартелемеј Жубер. Суворов је обуставио офанзиву по захтеву врховне команде. Међутим Французи су кренули у августу у офанзиву са 38.000 војника. Суворов је победио Французе [[9. август]]а [[1799]]. у [[битка код Новог|бици код Новог]]. У бици је убијен француски командант Жубер. Муро је преузео иницијативу и повео је преживеле до Ђенове, где је припремио обрану града.
[[ImageСлика:Lejeune - Bataille de Marengo.jpg|thumb|300px|Битка код Марења]]
 
У то време савезничка врховна команда је наредила Суворову да напусти Италију и да крене у пробој швајцарског фронта. То је била прекретница рата. У Италији су тиме остала само аустријска војска, јер су Руси кренули у пробој швјцарског фронта. До пролећа 1800. Руси су се повукли из коалиције. Савезници су и након руског повлачења остали јачи у Италији. Аустријски генерал Мелас је имао 100.000 људи под својом командом против 50.000 Француза, који су били расејани. Савезници су се припремали за напад на јужну Француску и преко Рајне. Мелас се кретао јако полако. Напустио је опсаду Ђенове и свуда је зауставио напредовање. [[Наполеон]] је повео резервну војску кроз прелаз [[Велики Сент Бернар]]. Циљ је био да се ослободи војска под командом [[Андре Масена|Андреа Масене]] у Ђенови. Француска војска у Ђенови је била угрожена несташицом хране због окружења на копну и британске поморске блокаде. [[Ђенов]]а је пала пре Наполеонова доласка. Наполеон је концентрисао своју војску и ударио на аустријску војску пре него што су се могли концентрисати. Прва битка је била [[9. јун]]а [[1800]]. код Монтебела. Главна битка је била [[битка код Марења]]. Наполеон је ту замало био поражен. Генерал [[Луј Десо]] је на време стигао са појачањем и преокренуо француски пораз у победу. У контранападу генерал Десо је убијен, а Наполеон му је касније изградио споменик . [[Битка код Марења]] је била последња битка на италијанском фронту у [[Француски револуционарни ратови|француским револуционарним ратовима]]. После битке код Хоенлиндена близу [[Минхен]]а поражени Аустријанци су били присиљени да потпишу мир.
571.670

измена