Ширење Османског царства је угрозило Краљевину Угарску за време [[Жигмунд Луксембургшки|Жигмунда Луксембуршког]] (1387-1437). У наредним деценијама, талентовани војни командант, [[Јанош Хуњади]] је остварио велике успехе у борби против Турака. Његова [[Опсада Београда (1456)|победа код Београда]] 1456. године је стабилизовала јужне границе Угарске за више од пола века. Први нединастички краљ био је [[Матија Корвин]] (1458-1490). Водио неколико успешних војних кампања и постао је краљ Чешке и Војвода од Аустрије.
У [[Мохачка битка|Мохачкој битки]] [[1526]], угарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]. У епилогу те биткеТада је погинуо тадашњи угарски краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]], док је бежао пред непријатељем. После овог пораза већина угарских племића је изабрала [[Јован I Запоља|Јована Запољу]] за новог владара [[10. новембар|10. новембра]] [[1526]]. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао [[Фердинанд I Хабзбуршки|Фердинанда I]] који је био представник [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у [[децембар|децембру]] [[1526]]. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу ''Краља Угарске''. Јован Запоља је [[29. фебруар|29. фебруара]] [[1528]]. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од [[султан]]а Сулејмана Величанственог. Тако је Краљевина Угарска подељена на два дела која су признавала врховну власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и Османског царства.
