Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
| држава_рођења =<br />{{ЗД Руска Империја}} [[Руска Империја]]
| датум_смрти =[[18. јун]] [[1974]]. ('''78'''. год)
| место_смрти =[[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]]
| држава_смрти =<br />{{зас|СССР}} [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]
|професија=војно лице
|КПСС=[[1. март]]а [[1919]].
|рат=[[Први светски рат]]<br />[[Руски грађански рат]]<br />[[Велики отаџбински рат]]
|чин=[[Маршал Совјетског Савеза]]
|служба=[[Црвена армија|Совјетска армија]]
|херој ссср=[[29. август]]а [[1939]].<br />[[29. јул]]а [[1944]].<br />[[1. јун]]а [[1945]].<br />[[1. децембар]] [[1956]].
|одликовања=
{{!}}}
}}
'''Георгиј Константинович Жуков''' ({{јез-рус|Гео́ргий Константи́нович Жу́ков}}; [[Стрелковка]], [[Калушка област|Калушка губернија]], [[1. децембар]] [[1896]]. — [[Москва]], [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Руска СФСР]] , [[18. јун]] [[1974]]. ('''78'''. год)) је био совјетски војсковођа, [[маршал Совјетског Савеза]] и министар одбране СССР-а од [[1955]]. до [[1957]]. године.
 
Један од најуспешнијих команданата у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Под његовом командом, [[Црвена армија]] је извојевала важне победе у биткама за [[МосковскаБитка битказа Москву|Москву]], [[Битка за Стаљинград|Стаљинград]], [[Опсада Лењинграда|Лењинград]], [[Операција Багратион|Белорусију]] и [[Битка за Берлин|Берлин]]. Четвороструки је [[Херој Совјетског Савеза]], [[Херој Народне Републике Монголије]], носилац [[Орден победе|Ордена победе]] и многих других [[Ордени и медаље СССР|совјетских]] и страних одликовања.
 
После Другог светског рата, запао је у [[Јосиф Стаљин|Стаљин]]ову немилост, а након његове смрти подржао је [[Никита Хрушчов|Никиту Хрушчова]] у обрачуну са [[Антипартијска група|антипартијском групом]] ([[Вјачеслав Молотов|Молотов]], [[ГеоргијGeorgij МаљенковMaljenkov|Маљенков]] и [[Лазар Каганович|Каганович]]). Године [[1957]]. због неслагања с Никитом Хрушчовим искључен је Централног комитета [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|КПСС]]-а и смењен са свих војних функција, а [[1958]]. је пребачен у резерву и пензионисан. После Хрушчова, [[1964]]. године, ново руководство вратило га је у милост, али не и на власт. Остао је популарна личност у Совјерском Савезу све до смрти.
 
 
Године [[1938]]. Жукову је предата дужност над командом Прве совјетско-монголске групе армија, како би спровео акцију против [[Јапан|јапанских]] инвазионих снага на граници између [[Монголија|Монголије]] и [[Манџурија|Манџуко]] коју су контролисали Јапанци у необјављеном рату који је трајао од [[1938]]. до [[1939]]. Оно што је почело као гранично пушкарање - јапански тест спремности Совјета да одбране своју територију - нагло је ескалирало у прави рат, који су Јапанци покренули, напредујући кроз Монголију са 80 000 војника, 180 тенкова и 450 борбених авиона.
 
То је довело до одлучујуће [[Биткабитка кодна ХалхинХалкин ГолаГолу|битке код Халхин Гола]]. Жуков је захтевао знатна појачања и [[15. август]]а, [[1939]]. издаје наређење за напад које је из прва изгледало као конвенционални фронтални напад. Међутим, Жуков је држао две тенковске бригаде у позадини, које је током успешног маневра, послао на оба крила фронта. Подржавани од стране моторизоване артиљерије и пешадије, две борбене групе опкољавају јапанску шесту армију и пресецају им везу са залихама. У току неколико наредних дана јапанске трупе бивају поражене.
 
За успех у овој операцији Жуков је награђен титулом [[Херој Совјетског Савеза|Хероја Совјетског Савеза]]. Ван Совјетског Савеза, међутим, о овој бици се мало знало, и до тада је и [[Други светски рат]] почео. Жуковљево пионирско коришћење оклопних јединица је прошло незапажено од стране Запада, и последице немачког [[блицкриг]]а на [[Француска|Француску]] у [[1940]]. су дошле као велико изнанађење.
После [[операција Барбароса|немачке инвазије на Совјетски Савез]] у јуну [[1941]], Жуков је послат у [[Санкт Петербург|Лењинград]] да организује одбрану града. Зауставио је немачко напредовање ка јужној периферији града у јесен [[1941]].
 
У октобру [[1941]], када су се Немци приближили [[Москва|Москви]], Жуков замењује [[Семјон Тимошенко|генерала Тимошенка]] на дужности команданта и бива задужен да управља одбраном Москве (види [[Битка за Москву|Московска битка]]). Такође је руководио пребацивањем трупа са [[рускиРуски Далекидалеки исток|Далеког истока]], где је велики део совјетских копнених снага био стациониран на дан [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] инвазије. Успешна совјетска противофанзива [[1941]]. натерала је Немце да се повуку, ван домашаја совјетске престонице. Жуковљеви подвизи у закључивању о даљим непријатељевим потезима се сматрају једним од његових највећих достигнућа.
 
У [[1942]]. Жуков је постао заменик врховног команданта и послат на југозападни фронт да би командовао одбраном [[Волгоград|Стаљинграда]]. Под свеобухватном командом Васиљевског, надгледао је опкољавање и заробљавање немачке шесте армије године [[1943]]. по цени од око милион мртвих (види [[Битка за Стаљинград|Стаљинградска битка]]). Током стаљинградских операција Жуков је провео највећи део времена у безуспешним нападима на правцу [[Ржев]]-[[Вјазма]], позната као ''"[[Ржевска битка|Ржевска кланица]]"'' ("Ржевская мясорубка"), без обзира на све прогласио је победу код Стаљинграда као своју, што је натерало Стаљина да потпише објаву о Жуковљевом непрописном понашању: ''"Супротно Жуковљевим тврдњама, он нема никакве везе са планом ликвидације групе немачких трупа код Стаљинграда; познато је да је план развијан и покренут у јесен 1942, док је Жуков био на другом фронту, далеко од Стаљинграда"''.
1.506.851

измена