Т-28 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 31:
| посада = 6 (заповедник, тобџија, радиста, возач, пунилац, радиста)
}}
'''Т-28''' је био [[
== Развој ==
Т-28 је развијен 1932. године у Заводу Киров, у Бољшевичкој фабрици, у [[Санкт Петербург|Лењинград]]у. Након почетних испитивања закључено је да је тенк слабо наоружан због чега је првобитни топ калибра 45 mm замењен топом калибра 76.2 mm. Први примерак уведен је у употребу у Црвеној армији 11. августа 1933. године.<ref>Russian Tanks of World War II, Tim Bean and Will Fowler, Amber Books Ltd. 2002, стр. 65. ISBN 0-7110-2898-2</ref>
Када је донета одлука да се отпочне са серијском производњом, призводња је поверена Путиловљевој црвеној фабрици, зато што су капацитети Бољшевичке фабрике били у потпуности ангажовани на производњи лаког тенка Т-26. Прва произведена серија од 10 возила учествовала је 1933. године на Првомајској паради у [[Москва|Москви]].
Ред 47:
Т-28 је коришћен током руске инвазије на [[Пољска|Пољску]], [[Зимски рат|Зимског рата]] и у кратком сукобу са [[Јапан]]ом [[1939]]. године. На почетку Зимског рата Т-28 је коришћен за директне нападе на финске утврђене положаје. Током ових операција установљено је да је оклопна заштита тенка недовољна због чега је покренут програм за његово побољшање. Дебљина предње оклопне плоче је са 50 -{mm}- повећана на 80 -{mm}-, док је дебљина бочног и задњег оклопа повећана на 40 -{mm}-.<ref>An Illustrated Guide to World War II Tanks and Fighting Vehicles, Christopher F. Foss, Salamander Books Ltd. 1981, стр. 99. ISBN 0-86101-083-3</ref> Ова побољшана варијанта тенка Т-28 учествовала је у пробоју утврђених финских положаја на [[Манерхајмова линија|Манерхајмовој линији]]. Убрзо затим производња је обустављена јер је предност дата новом руском тенку [[Т-34]]. Највећи број тенкова Т-28 је изгубљен у борбама током прва два месеца од почетка немачког напада на СССР.
Финци су Т-28 звали "Postivaunu" („поштански вагон“ или поштанска кочија), надимак који су наводно почели да користе када је у једном уништеном совјетском тенку откривено да је посада користила поштанске џакове како би повећала заштиту тенка. Још једно објашњење је да је високи профил тенка Финце подсећао на поштанску кочију која је коришћена на „дивљем западу“ [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Финци су заробили 10 тенкова Т-28 током Зимског и Продуженог рата и користили су их све до [[1944]]. год.
Данас постоји пет очуваних примерака овог тенка. Четири се налазе у Финској, а један у Москви.
Ред 67:
== Оцена ==
[[Датотека:T28 005.gif|мини|десно|220п|Т-28 са антеном око куполе у облику потковице на паради у Москви]]
Иако је Т-28 оправдано сматран застарелим до 1941. године, важно је имати у виду да је [[Црвена армија]] прве тенкове тог типа увела у наоружању још 1933. године у време када је најбројнији тенк у саставу француске армије био [[Рено FT-17|Рено ФТ-17]] и када [[Вермахт]] уопште није имао тенкове. Ни једна армија неколико наредних година неће имати у серијској производњи тенк који би се могао упоредити са Т-28.
Т-28 је за своје време имао неколико напредних решења, укључујући радио уређај (у свим тенковима) и постоље за против-авионски митраљез. Непосредно пред почетак Другог светског рата, многе варијанте овог тенка добиле су јачи оклоп чиме су биле равноправне са немачким тенком [[Панцер IV]].
| |||