Краљевина Угарска (1301—1526) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 55:
 
У [[Мохачка битка|Мохачкој битки]] [[1526]], угарска армија је поражена од стране снага Османског царства које је предводио [[Сулејман I|Сулејман Величанствени]]. Тада је погинуо краљ [[Лајош II Јагелонац|Лајош II]], док је бежао пред османлијама. После овог пораза већина угарских племића је изабрала [[Јован I Запоља|Јована Запољу]] за новог владара [[10. новембар|10. новембра]] [[1526]]. године. Мањи део племића, под немачким утицајем, који су се налазили у северном делу тадашње краљевине је подржао [[Фердинанд I Хабзбуршки|Фердинанда I]] који је био представник [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]] и [[Аустрија|Аустрије]]. Фердинанд је изабран за краља северног дела краљевине у [[децембар|децембру]] [[1526]]. године, и од овог времена аустријски хабзбуршки владари носе титулу ''Краља Угарске''. Јован Запоља је [[29. фебруар|29. фебруара]] [[1528]]. поред подршке које је имао у земљи, примио признање и подршку од [[султан]]а Сулејмана Величанственог. Тако је Краљевина Угарска подељена на два дела која су признавала врховну власт [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и Османског царства.
 
==Становништво==
У почетку су већинско становништво у Краљевини Угарској чинили [[Словени]], док су [[Мађари]] представљали владајући слој друштва. Временом се велики део Словена помађарио и утопио у Мађаре, чиме су Мађари као етничка група изгубили своје оригиналне етничке особине. Ово стапање Словена у Мађаре се углавном дешавало у централним деловима Угарске, док су се у периферним подручјима Словени одржали као посебна етничка група. У Угарској је такође било и [[Власи|Влаха]] и [[Немци|Немаца]], као и неких мањих етничких група попут [[Секељи|Секеља]], [[Кумани|Кумана]], [[Печенези|Печенега]] и [[Јаси|Јаса]].
 
{{Средњовековне угарске провинције}}