Бања Ковиљача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 5:
 
[[Слика:Купатило.jpg|мини|Купатило Краља Петра 1 - разгледница из [[1930]]. године]]
Археолошка истраживања су показала да је простор '''Бање Ковиљаче''' био давно насељен. Има остатака по којима се закључује да је ту било велико римско насеље Гензис. У [[средњи век|средњем веку]], под зидинама Ковиљкиног града, народ је масовно походио изворе лековите воде. Из тог периода и потиче први писани документ ([[1533]]), где се Бања спомиње као сеоско насеље у нахији Бохорина. У [[18. Bekвек|XVIII]] веку богати Турци из Мачве и Подриња долазили су на излете у овај крај. Постоје подаци да су Турци "зворничани" [[1720]]. године саградили један објекат-купатило за лечење жена, као и да је и пре тога коришћено [[лековито блато]]. Некада је народ називао Смрдан-Бара или Смрдан-Бања због смрдљиве баре која је била ту где је [[сумпор]]овита вода сама избијала на површину и годинама и вековима, у риту, створила природно црно сумпоровито блато, одакле је избијао и ширио се смрад на "запаљен барут" или "трула јаја"- на [[сумпорводоник]].
Преко насеља Смрдан, тј. преко изворишта термоминералне воде водио је каравански пут и постоји предање да су лековитост Смрдљиве Баре открили пратиоци једног каравана, који су морали да оставе свог изнемоглог и рањавог товарног коња. [[Коњ]] је једва ходао, падао је од изнурености и ваљао се у црном муљу и блату и лежао у топлој [[сумпор]]овитој води. Када се караван враћао нашли су свог коња излеченог како пасе траву. Тако је лековитост бање откривена.