Шинтоизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
[[Датотека:Itsukushima torii angle.jpg|мини|десно|230п|Тори у храму Ицукушима]]
'''Шинтоизам''', у преводу „пут богова“/„божји пут“ је [[јапан]]ска аутохтона [[религија]]. Њено име је заправо [[Кинески језик|кинеског]] порекла, а чиста [[јапански језик|јапанска]] реч за ову религију би била „ками-мићи“, мада та реч није стандардизована и не користи се, тј. постоји само у теорији. Главне књиге шинтоизма су „Кођики“ и „Нихоншоки“, а потичу из [[8. век]]а. Религија садржи елементе [[анимизам|анимизма]], [[политеизам|политеизма]] и [[шаманизам|шаманизма]]. Доласком будизма, будизам се је морао прилагодити шинтоизму и тако је коначно шинтоизам обликован у својој коначној фази. Божанства („камији“) су духови природних сила. Од прабожанстава сестре и брата Изанами и Изанаги потекли су остали [[бог]]ови; они су створили земљу комешајући првобитни [[океан]] небеским копљем од драгуља и јапанске острва на којима је први владар (Џиму) био унук богиње [[Сунце|сунца]] [[Аматерасу]], а даљи цареви су такође били њени потомци. Дакле, [[цар]]еви, као и народни хероји, имају божанско порекло. Јапанска реч за цара, „-{tennō}-“ значи „небески цар“. Тек се [[1946]]. цар [[Хирохито]] одрекао свог „божанског порекла“.
Готово свака планина у
== Шинтоистичка светилишта ==
Светилишта се граде у част камијима или бившим царевима. У све шинтоистичке вртове се улази кроз врата која се називају тори. Тори раздваја светилиште од обичног света изван њега. Врата могу бити и доста удаљена од центра. Људи одлазе у храм како би се склонили од буке и притиска свакодневног живота. Понекад се у храмовима каче мале молитве које су написали посетиоци. Јапанци често купују мале плочице, такозване ''[[еме]]'' које каче у храмовима или светилиштима. Еме су захтеви за помоћ од камија.
Шинтоизам је главна јапанска религија, али често су будистички храмови саграђени унутар шинтоистичких светилишта. [[Зен]] [[будизам|будисти]] граде мирне вртове као места за медитацију. Уместо разнобојног цвећа, ту је камење, песак и трава. Цртање узорка на песку само за себе може бити добра [[медитација]]. Заправо, у Јапану будизам и шинтоизам су толико помешани да нема разлике између њих. Може се слободно рећи да су постале једна религија, тачније шинтоизам са примесама будизма. Иако се један број Јапанаца изјашњава као шинтоисти, а други као будисти, између њих уопште нема разлике, као ни између њихових веровања. Разлика је само у јавном изјашњавању. То је слично као и у Кини, где јавно постоје три религије-[[будизам]], конфучијанизам и шинтоизам, а у пракси су измешане и стопљене у једну религију. Ово показује да је будизам у самом почетку стварања због своје атеистичке природе био предодређен да се утопи у веће религије и да само задржи своје име, иако се је прави будизам као пракса задржао само у својој постојбини — [[Индија|Индији]].
== Шинтоистички фестивали ==
Постоји безброј локалних фестивала у Јапану јер скоро сваки храм/светилиште има властити фестивал. Већина фестивала се одржава једном годишње и слави догађаје као што су жетва, почетак фармерске сезоне или обележавају историјске догађаје. Фестивали могу трајати и по неколико дана. Важан део шинтоистичких фестивала су ''процесије''. [[Ками]] (шинтоистички дух/бог) се носи кроз улице у [[микоши]]ју (преносном светилишту), а носе га посебно обучени људи.
== Правила шинтоизма ==
За разлику од осталих религија, шинтоизам нема нека одређена морална правила којих се верници морају придржавати. То је више религија окренута ритуалима. Такође уопште није потребно да се неко јавно изјасни као верник нити је приморан да верује у шинто божанства. Шинтоизам не проповеда да је то једина исправна и истинита религија и да су друге лажне, а ни верници уопште немају ни верске обавезе. Једино што карактерише ову религију је [[мацури]] или поклон божанству, као и [[ханами]] („поглед на цвеће“) фестивал. [[Мацури]] је уопштен назив за фестивал поклоњен божанствима, посебно богињи Аматерасу но [[Микото]]. Реч „микото“ значи „његова/њена Висост“, а употребљава се само после имена [[јапанска божанства|богова]] а ређе царева и великих хероја.▼
==Литерарни извори==
▲За разлику од осталих религија, шинтоизам нема нека одређена морална правила којих се верници морају придржавати. То је више религија окренута ритуалима. Такође уопште није потребно да се неко јавно изјасни као верник нити је приморан да верује у шинто божанства. Шинтоизам не проповеда да је то једина исправна и истинита религија и да су друге лажне, а ни верници уопште немају ни верске обавезе. Једино што карактерише ову религију је [[мацури]] или поклон божанству, као и [[ханами]] („поглед на цвеће“) фестивал. [[Мацури]] је уопштен назив за фестивал поклоњен божанствима, посебно богињи Аматерасу но [[Микото]]. Реч „микото“ значи „његова/њена Висост“, а употребљава се само после имена [[јапанска божанства|богова]] а ређе царева и великих хероја.
Шинтпизам нема уцељену [[Теологија|теологију]] нити посветну књигу као што је у хришћенству [[Библија]] и религиозне забележке са религиозним садржејима су настеле после долазка будизма. Извори шинтоистичке митологије су компилације кроника Коџики (записи о старим стварима) и Нихоншоки (Кринија Јапана) из 8. века које су требале да утврде моћ цара наглашавајући његову божанску суштину и Коџики је била састављена по налогу цара [[711]]-[[712]]. година.и бави се стварањем света и боговима који су били предци цара. Нихонишоки је кроника која је завршена [[720]]. године која је под утицајем корејских и кинеских дела и део је компилација Рикуруши шест народних кроника Јапана. Мађу даље изворе спада Когушуи (пабирки давнох догађања) из [[807]]. године. Каснијим извором је Јино Шотоки (Кронике стварних родова божанских царева) из [[14. век]]а.
== Литература ==
| |||