Садржај обрисан Садржај додат
→Blok: нови одељак |
→Српска војна интервенција у БиХ: нови одељак |
||
Ред 342:
Bez obzira šta ti misliš i kako si do sada radio, pri blokiranju korisnika se MORA negde napisati objašnjenje, a pre svega, samom blokiranom korisniku. Iako je (u ovom slučaju) svima sve jasno, molim te nemoj da dozvoliš da izigravamo bosansku ili hrvatsku vikipediju, i blokiramo bez ikakvog objašnjenja, makar to objašnjenje bilo pro forme. Ispoštuje pravila vikipedije, i piši objašnjenja korisnicima koje blokiraš. Hvala ti, pozdrav. --<span style="text-shadow:grey 0.2em 0.2em 0.1em; class=texhtml">[[Корисник:WhiteWriter|БелиПисац]] <sup>[[Разговор са корисником:WhiteWriter|има реч]]</sup></span> 13:21, 17. август 2013. (CEST)
== Српска војна интервенција у БиХ ==
Dobar dan gospodine '''BokicaK'''. Ja sam započeo članak '''Српска војна интервенција у БиХ''', koji nisam dovršio, ali je već u svom postanku pogrešno i površno protumačen, tj. dočekan na nož. Ja sam istoričar po struci i verujte da nisam imao nameru da pišem koještarije i nešto što nema veze s' mozgom. Kada kažem '''Intervencija''', ne mislim '''Agresija'''. Treba ta dva pojma razdvojiti. Kada kažem '''Intervencija''', ne mislim na vojnu agresiju na susednu državu, već vojnu intervenciju u svrsi zaštite stanovništva od neprijatljskih hordi. Nemože niko da me ubedi da takve pomoći nije bilo, a naročito ne članovi koji su mnogo mladji od mene i koji su rodjeni 1990-ih godina uz svo dužno poštovanje prema njima i njihovom doprinosu '''Wikipediji'''. Srbija ili tadašnja vlast je u svakom smislu učestvovala u početku direktno, a do 1994. godine indirektno u aktivnoj pomoći '''Prekodrinskim Srbima'''. Moja familija je iz '''[[Bratunac|Bratunca]]''', tako da sam sa ovom materijom itekako upoznat. Verujte, da zaista nisam imao nameru da u ovom članku ikoga provociram ni u kom smislu. Evo pročitajte pažljivije članak, a i komentare o njemu:
{{Рат
|рат = Српска војна интервенција у БиХ
|део= [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]
|део= [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у Босни и Херцеговини]]
|слика = Tuzlanska kolona.jpg
|опис_слике = Напад на снаге ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године
|време= [[1. април]] — [[20. мај]] [[1992]] ([[4. август]] [[1994]]).
|место = [[Босна и Херцеговина]]
|узрок = Отцепљење [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]], Угроженост српског становнишзва од [[Армија БиХ|Армије БиХ]], [[Муџахедини|Муџахедина]], [[Хрватска војска|Хрватске војске]] и [[Хрватско вијеће одбране|Хрватске Војске Херцег Босне]]
|територија= Опстанак Републике Српске
|резултат=Повлачење [[ЈНА]] из [[БиХ]], Заштита српског становништва, Одбрана [[Република Српска|Републике Српске]], Затварање границе према Републици Српској
|страна1=<center>[[Датотека:Logo of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg|25п]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]<br />[[Датотека:Logo of Croatian Defence Council.svg|25п]] [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]<br />[[НАТО]] (од 1992)
|страна2=<center>[[Датотека:Logo of the JNA.svg|25п]] [[ЈНА]]<br />[[Датотека:Emblem Republika Srpska Army.svg|25п]] [[Војска Републике Српске|ВРС]]<br />[[Датотека:SPP SrbDobGarda.jpg|25п]] [[Српска добровољачка гарда]]<br />[[Датотека:White Eagles.png|20п|border]]<br />[[Бели орлови (паравојна формација)|Бели орлови]]<br />[[Датотека:Srs-1.gif|20п|border]]<br />[[Српска радикална странка|Шешељевци]]
|заповедник1=<center>{{зас|БиХ|1992}}<br />[[Алија Изетбеговић]]<br />{{зас|БиХ|1992}}<br />[[Сефер Халиловић]]<br />{{зас|БиХ|1992}}<br />[[Расим Делић]]<br />{{зас|БиХ|1992}}<br />[[Ејуп Ганић]]<br />{{зас|БиХ|1992}}<br />[[Јован Дивјак]]<br />{{зас|Хрватска}}<br />[[Фрањо Туђман]]<br />{{зас слика|Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg}}<br />[[Мате Бобан]]<br />{{зас слика|Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg}}<br />[[Дарио Кордић]]<br />{{зас слика|Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg}}<br />[[Миливој Петковић]]
|заповедник2=<center>{{зас|СР Југославија}}{{зас|Србија|1992}}<br />[[Слободан Милошевић]]<br />{{зас|СР Југославија}}{{зас|Србија|1992}}<br />[[Јовица Станишић]]<br />{{зас|Република Српска}}<br />[[Ратко Младић]]<br />{{зас|Република Српска}}<br />[[Радован Караџић]]<br />[[Датотека:SPP SrbDobGarda.jpg|25п]] [[Жељко Ражнатовић Аркан]]<br />[[Датотека:SPP SrbDobGarda.jpg|25п]] [[Борислав Пелевић]]<br />[[Датотека:White Eagles.png|20п|border]]<br />[[Мирко Јовић]][[Датотека:White Eagles.png|20п|border]]<br />[[Милан Лукић]]<br />[[Датотека:Srs-1.gif|20п|border]]<br />[[Војислав Шешељ]]<br />[[Датотека:Srs-1.gif|20п|border]]<br />[[Томислав Николић]]
|јачина1= [[Датотека:Logo of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg|25п]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]]<br />~100.000 војника<br />~50 тенкова<br />[[Датотека:Logo of Croatian Defence Council.svg|25п]]<br />[[Хрватско вијеће одбране|ХВО]]<br />~50.000 војника<br />~50 тенкова <br />~преко 500 топова
|јачина2=[[Датотека:Logo of the JNA.svg|25п]] [[ЈНА]]<br />~1.000-5.000 војника<br />~30 тенкова<br />~преко 100 топова<br />[[Датотека:Emblem Republika Srpska Army.svg|25п]]<br />[[Војска Републике Српске|ВРС]]<br />~50-80.000 војника<br />~300 тенкова<br />~преко 800 топова
|губици1=Мртви: <br />Армија БиХ: 16.000 <br />ХВО 3.000 <br />НАТО:0<br />цивили (Бошњаци): 15.000<br />цивили (Хрвати): 1.000
|губици2=Мртви: <br />ЈНА 150 <br />ВРС: 10.000<br />Српска добровољачка гарда: непознато<br />Бели орлови: непознато<br />цивили (Срби): 3.000
}}
{{Рат у Босни и Херцеговини}}
'''Српска интервенција у БиХ''' је војна интервенција коју је покренула српска војска у намери да заштити српско становништво током [[Рат у Босни и Херцеговини|војног сукоба у Босни и Херцеговини]]. Српска војна интервенција може се делити у две етапе. Прва је директна војна интервенција коју је на почетку рата (април-мај 1992) покренула [[ЈНА|Југословенска Народна Армија]] да би спречила војни сукоб на подручју [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], а друга је у којој је [[Србија]] слала добровољце, војну и материјалну помоћ [[ВРС|Војсци Републике Српске]]. Од [[1. март]]а до [[1. април]]а [[1992]]. се ситуација у Босни и Херцеговини драстично погоршала, напади на [[Срби|српско становништво]] су били све учесталији те је Србија морала да стане у зажтиту српског народа у БиХ. Ову српску војну интервенцију често описују [[Бошњаци]] и [[Хрвати]] као '''војну агресију Србије на БиХ''', док Срби сматрају да је ова интервенција '''заштита српског становништва од биолшког нестанка на подручју БиХ'''.
== Позадина ==
=== Почетак рата ===
{{Главни чланак|Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији}}
Пошто се ЈНА већ повлачила из [[Рат у Хрватској|сукоба у Хрватској]], била је приморана да поново раздваја овај пут три зараћене стране. Пошто су на [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдуму за независност]] Бошњаци и Хрвати гласали за отцепњење од [[СФРЈ|Југославије]], а Срби бојкотовали јер су на референдуму од [[новембар|новембра]] [[1991]]. гласали за останак у Југославији, Срби су [[9. јануар]]а [[1992]]. године „аутономне области“ формално прогласили именом републиком, под називом Српска Република Босна и Херцеговина (касније преименована у [[Република Српска]]) пре него што је Скупштина СР Босне и Херцеговине [[25. јануар]]а [[1992]]. донела одлуку да се распише референдум о независности СР Босне и Херцеговине. Раст напетости у СР Босни и Херцеговини довео је до масовног личног наоружавања и пораста броја инцидената. Оружани сукоб је почео другог дана [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдума за независност]] 1. марта 1992. године, када је припадник [[Зелене беретке (Армија РБиХ)|Зелених беретки]] Рамиз Делалић пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и притом убио младожењиног оца [[Никола Гардовић|Николу Гардовића]]. Пошто су се Срби осетили угроженима и прегласанима и да се њихова воља непоштује, а нарочито након убиства Николе Гардовића, међу српским становништвом је завладало неповерење у другу страну, па су почели да подижу барикаде. После 1. марта сукоби су постали све учесталији, тако да су у раздобљу од 1. до [[5. март]]а Срби подигли барикаде и у другим градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак (град)|Оџак]]). Пошто су Муслимани контролисали центар Сарајева, Срби су контролисали остатак града, као и узвишења око њега. [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, договор се није поштовао и сукоби су до краја марта кулминирали у [[грађански рат]].
===Хрватска интервенција===
{{Главни чланак|Злочин у Босанском Броду 1992.}}
Пошто је Хрватска извршила директну војну агресију на БиХ координисаним десантним нападима регуларне [[Оружане снаге Републике Хрватске|војске Републике Хрватске]] [[26. март]]а [[1992]]. године, нападима на територију Босне и Херцеговине у рејонима [[Брод (град)|Босански Брод]], [[Купрес]] и долини [[Неретва|Неретве]], њихове мете напада су углавном биле српско становништво и области већином насељене Србима.<ref>[http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/Dokaz_final.pdf Република Српска: Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата, страна 62]{{dead link|date=April 2013}}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Хрватске војне снаге су у ноћи између 26. и 27. марта 1992. прешле реку Саву, и извршиле напад на српско село [[Сијековац]] у коме су починиле [[злочин у Босанском Броду 1992.|масакр]]. У месташцу [[Сијековац]] код [[Брод (град)|Босанског Брода]], Оружане снаге Републике Хрватске су у сарадњи са муслиманским паравојним јединицама починиле [[злочин у Босанском Броду 1992.|тежак злочин и убиле 9 српских цивила]]. У [[злочин у Босанском Броду 1992.|масакру у Сијековцу]] је страдало укупно 46 Срба.<ref name="Годишњица страдања Срба у Сијековцу">{{Cite news |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=1262 |title= Годишњица страдања Срба у Сијековцу|date = 26. 3. 2009. |publisher=РТРС}}</ref> Овим масакром су започети велики оружани сукоби у СР Босни и Херцеговини.
==Српска интервенција==
===Интервенција ЈНА===
{{Главни чланак|Заузимање Бијељине 1992.}}
Дана 1. априла 1992. године, по наређењу шефа српске тајне службе [[Јовица Станишић|Јовице Станишића]], српске паравојне јединице под контролом [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка Ражнатовића Аркана]] предвођене ЈНА, прешле су границу на [[Дрина|Дрини]] и заузеле град [[Бијељина|Бијељину]], где су извршиле први покољ Муслимана. Битка је трајала од 1. до [[4. aприл]]а, када је Арканова Српска добровољачка гарда, почела напад на Стари град, где су се суочили са мањом групом припадника Патриотске лиге. Они су успели да сломе отпор муслимана и почели да врше масовна убиства муслиманског становништва. Операција у Бијељини, имала је двоструки задатак. Први је да се успостави контрола над [[Подриње]]м које се налази уз границу са Србијом да би српске снаге обезбедиле неометан приступ материјалне и војне помоћи Србима у БиХ, а други је да се непријатељ застраши и одустане од сепаратистичких циљева. Истог дана Артиљеријскоракетне јединице ЈНА су заузеле све положаје око Сарајева. Оклопномеханизоване јединице ЈНА заузимају положаје на брду [[Мојмило]] у Сарајеву и у ширем региону приградских насеља. Дана, [[3. април]]а, лидери [[Странка демократске акције|СДА]] дају саопштење да су у Бијељини припадници Српске добровољачке гарде под командом Жељка Ражнатовића Аркана починили етничко чишћење убивши 50 Муслимана, а да су муслиманске припаднике полиције и организаторе муслиманских паравојних јединица ухапсили и пребацили у [[Ердут]] (град у источној Хрватској, који је тада био под контролом ЈНА)<ref name=autogenerated1>[http://tonidecuba.jimdo.com/hronologija_rata_1992godine.php REFERENDUM - ULOGA TZV. JNA I AGRESIJA NA BiH...]{{dead link|date=April 2013}}, Приступљено 18. 8. 2013.</ref> . Истог дана Јединице ХОС-а, ЗНГ-а и других формација у 06.00 часова отпочеле [[Злочин у Купресу 1992.|напад на Купрес]] и његова села [[Доњи Малован]], [[Благај (Купрес)|Благај]], [[Занаглина]], [[Горње Равно]], [[Доње Равно]], [[Буковско]], [[Рилић]]е, [[Бегово Село]]. Дана[[4. април]]а [[Алија Изетбеговић]] је прогласио општу мобилизацију и отпочео рат против Срба.<ref name=autogenerated1>[http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/Dokaz_final.pdf Република Српска: Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата, страна 68]{{dead link|date=April 2013}}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Дана [[5. април]]а, [[Скупштна БиХ]] проглашава независност, а [[6. април]]а [[Европска унија|Европска заједница]] је признала за независну државу на основу извештаја Бадинтерове комисије о референдуму у Босни и Херцеговини, 29. фебруара и 1. марта 1992. године, на коме Срби нису ни учествовали.<ref name=autogenerated1 /> Срби започињу [[Опсада Сарајева|опсаду Сарајева]].{{чињеница|date=08. 2011.}} Само дан касније [[7. април]]а [[Народна скупштина Републике Српске|Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини]] прогласила је рано ујутро у Сарајеву у хотелу Холидеј независност [[Република Српска (1992-1995)|Републике Српске Босне и Херцеговине]], која „има право ступати у заједнице са другим субјективитетима у Југославији“. Према саопштењу са потписом [[Момчило Крајишник|Момчила Крајишника]], Скупштина је обавјештена да су др [[Биљана Плавшић]] и професор др [[Nikola Koljević|Никола Кољевић]] дали оставке на положај чланова Предсједништва Босне и Херцеговине, у коме послије тога остају само три муслиманска и два хрватска представника. [[8. април]]а, снаге ЈНА уз помоћ правојних формација почињу борбе за [[Зворник]] који српске снаге заузимају дан касније. Дана [[13. април]]а, Јединице ЈНА преузимају позиције на североисточној страни [[Мостар]]а и блокирају јужни улаз у град. ЈНА је [[14. април]]а , коришћењем авијације неколико пута надлетала и бомбардовала Сарајево ловацима [[МиГ-21]], након што су припадници [[Територијална Одбрана|ТО]] РБиХ издали наређење да у сарадњи са МУП РБиХ блокирају касарне ЈНА, тиме што би тако обезбедили одбрану Сарајева, заштитили виталне објекте, и да тако преузму готово потпуну контролу над градом. ЈНА је истог дана затворила аеродром [[Бутмир]]. Јединице ЈНА су 14. априла заузеле складиште ТО у Дервенти, коју су Српске снаге заузеле [[3. мај]]а. Дана [[16. април]]а Јединице Ужичког корпуса ЈНА су око 13.00 часова ушле у [[Вишеград]] и преузеле контролу над цијелим градом, а [[17. април]]а Кризни штаб СДС је преузео контролу над [[Фоча|Фочом]].
===Напад у Добровољачкој улици на припаднике ЈНА у Сарајеву===
{{Главни чланак|Напад на колону ЈНА у Сарајеву}}
Дана [[2. мај]]а су од стране припадника [[АРБиХ]] нападнути војни објекти у Сарајеву (Дом ЈНА, Касарна Маршал Тито, Команда 2. Војне области и Војна болница). На Скендерији је масакрирана колона војних санитетских возила. Јединице ЈНА су одговориле за нападе у Добровољачкој гранатирањем Сарајева у ком су уништена главна пошта, зграда Председништва Босне и Херцеговине. Јединице ЈНА су на аеродрому ухапсиле председника [[Република Босна и Херцеговина|Републике Босне и Херцеговине]], [[Алија Изетбеговић|Алију Изетбеговића]], који се враћао из [[Лисабон|Лисабона]] и одвеле га у штаб ЈНА у [[Лукавица (Источно Сарајево)|Лукавици]].<ref>[http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/Dokaz_final.pdf Република Српска: Исламска декларација Алије Изетбеговића - Антисрпска идеологија мржње и рата, стране 63 и 64]{{dead link|date=April 2013}}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Дан касније [[3. мај]]а приликом размене Изетбеговића за јединице ЈНА из центра Сарајева, у Добровољачкој улици дошло је до пресретања колоне ЈНА од стране муслиманских јединица и том приликом је погинуло 42, рањен 71 и заробљено 215 припадника ЈНА, док је Алија Изетбеговић ослобођен. Предсједништво Југославије је донијело одлуку о убрзаном повлачењу из Босне и Херцеговине и свих грађана [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] који се налазе на служби у ЈНА у тој Републици до [[19. мај]]а.
===Заробљавање припадника ЈНА у Крупи===
{{Главни чланак|Злочин у Купресу 1992.|Логор Силос}}
Дана [[11. мај]]а, [[ARBiH|Муслиманске снаге]] су напале касарну [[ЈНА]] у Крупи у општини [[Хаџићи]]. У том нападу је заробљено 8 [[војник]]а (резервиста ЈНА), који су одведени у [[Тарчин]], где су затворени у пољопривредни [[силос]]. Тако је формиран [[логор]] за [[Srbi|Србе]] "Силос", који је радио све до [[27. јануар]]а [[1996]]. године. У овом логору је мучено више од 600 [[људи]], а 24 [[smrt|умрло]].
===Масакр у Тузли===
{{Главни чланак|Напад на колону ЈНА у Тузли}}
Дана [[15. мај]]а, муслиманске снаге извршиле су напад на колону ЈНА у [[Тузла|Тузли]] приликом повлачења из Тузле и тиме починиле масакр убивши око 212 старешина и војника, док је 140 заробљено и мучено.<ref>[http://www.rs-icty.org/PUBLIKACIJE/CRIMES.pdf WAR CRIMES IN BH COMMITTED AGAINST THE SERBS AND JNA BEFORE ARMED CONFLICTS AND DURING 1992, page 67], Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.tuzilastvorz.org.yu/html_lat/dr_textovi%5Crts_23_07_05.htm Тужилаштво за ратне злочине - Истрага због случаја „Тузланска колона“], Приступљено 9. 4. 2013.</ref>. 15. мај се слави као дан ослобођења Тузле. Догађај је познат као ''„Тузланска колона“''. Напад је био један од најкрвавијих догађаја на почетку [[рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], а извршили су га припрадници [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотске лиге]] и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.
===Повлачење ЈНА из БиХ===
Јединице ЈНА су имале према одлуци председништва СРЈ од 3. маја, налог да се повуку најдаље до 19. маја. Дана [[20. мај]]а, повучен је и последњи војник ЈНА из Босне и Херцеговине, а истог дана је распуштена ЈНА и основана нова [[Војска Југославије]].
== Види још ==
* [[Рат у Босни и Херцеговини]]
* [[Хрватска војна интервенција Босни и Херцеговини]]
* [[Тужба БиХ против СРЈ за геноцид]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Сукоби на територији СФРЈ|Историја}}
{{Други пројекти
| commons = War in Bosnia and Herzegovina
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Рат у Босни и Херцеговини
}}
* [http://www.iwpr.net/?apc_state=henitri2003&l=sr&s=f&o=163881 Институт за извештавање о рату и миру - Дневник Трибунала - Chris Stephen, Подела БиХ]
* [http://www.koreni.net/download/Rat%20koji%20se%20mogao%20izbeci%20-%20transkript.pdf Транскрипт емисије Рат који се могао избећи]
* [http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/ANX/VIII-01.htm#III.A Извештај УН о затвореничким логорима током рата]
[[Категорија:Рат у Босни и Херцеговини|*]]
{{Link FA|eu}}
{{Link GA|no}}
==Evo i komentara==
Sasvim sigurno je tačka gledišta ovog članke osporena, ali će se sigurno naći prostor za ispravke. I svakako je deo '''Rata u BiH''', ali je članak za sebe. Izvinite, ako sam nap--[[Special:Contributions/77.46.235.234|77.46.235.234]] ([[Разговор са корисником:77.46.235.234|разговор]]) 21:19, 19. август 2013. (CEST)
Članak je samo tako NPOV, već se vidi iz samog uvoda članka, bez da sam pročitao dalje.....već vidim debatu oko toga šta je intervencija a šta nije i ostale gluposti....--[[Корисник:Ivan VA|Иван92_VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:03, 19. август 2013. (CEST)
== Каква војна интервенција, и чија??? ==
:Србија као држава тада није постојала, па је нејасно шта се подразумијева под „Војна интервенција Србије у БиХ“. Даље, ако се мисли на Савезну Републику Југославију, ни она није директно интервенисала у БиХ, нити су њене регуларне војне јединице које су формиране 20. маја 1992 под именом ''Војска Југославије'' биле присутне у БиХ. Читав овај чланак је једно велико ПОВ ђубре.--''<font face="bold">[[User:Wikiwind|<span style="background:#633B7E;color:#FFD550;padding:0 3px">В и к и</span>]][[User talk:Wikiwind|<span style="background:#ADD8E6;padding:0 3px;color:#0000;"> Р</span>]]</font>'' 22:09, 19. август 2013. (CEST)
o tome ti pričam....a JNA, kao vojska nije mogla "intervenisati" u BIH jer je bila regularna vojska itd itd....članak je veliko đubre, kao što si sam spomenuo!....--[[Корисник:Ivan VA|Иван92_VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:16, 19. август 2013. (CEST)
== Šta ćemo sa člankom? ==
pa?--[[Корисник:Ivan VA|Иван92_VA]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 22:18, 19. август 2013. (CEST)
:Зна ли неко где има овде нека подубља канта--[[Корисник:Тајга|Тајга]] ([[Разговор са корисником:Тајга|разговор]]) 22:58, 19. август 2013. (CEST)
== Bolja solucija. ==
Ajd' da promenimo članak u '''Интервенција ЈНА''', ali su srpski dobrovljci svakako učestvovali. Što se tiče intervencije JNA, njena je glavna komanda bila u Beogradu, tj. glavnom gradu Srbije (SFRJ i SRJ), a njeni glavni komandanti su bili većinom srpski generali i obaveštajci. Isto tako i paravojne formacije su bile pod kontrolom Beograda, tako da se treba sve uzeti u obzir. Znači da su svi ti generali bili pod komandom Slobodana Miloševića, koji je kolko-toliko pokušao da spusti tenzije i da pomogne srpskom narodu koliko je u tom momentu bio u moći. Svejedno, u članku o Slobodanu Miloševiću piše da je on bio srpski, a ne jugoslovenski državnik, a isto tako i za generale i glavnokomandujuće učesnike paravojnih formacija. Pomoć Srbima nije stizala od Jugoslovena, već od Srba. Zašto je Milošević uveo sankcije Republici Srpskoj 1994. godine, to je već zasebna priča. Lepo sam rekao da ako ima nekih loših delova, svakako treba ispraviti, a ako ima nekih drugih relevantnijih podataka, treba ih dodati da bi' se došlo do suštine. Ponoviću, JNA nije imala naredjenja ni iz Sarajeva, Zagreba, Ljubljane, Podgorice i Skoplja, već iz Beograda, jer su ovih predhodnih nekoliko gradova, osim Podgorice i Sarajeva (koje je već bilo uveliko u procesu izdvajanja) već bili glavni gradovi drugih država. Predhodni naslov za ovaj članak sam dao '''Српска војна интервенција у БиХ''', ali je korisnik (administrator) '''Alexmit''' preusmerio na glavni članak '''Рат у БиХ''', međutim u tom članku nije preostao ni delić "novih" podataka, već samo starih koje sam čitajući upotrebio ili pak nešto izmenio. Ti podaci su postavljeni klasično hronološki i krajnje površno i zato sam odlučio da napravim novi članak '''Српска војна интервенција у БиХ''' (za koji ja smatram da je mnogo bolji naziv, nego ovaj), ali je gospodin '''Alexmit''' video neke sličnosti sa glavnim člankom i preusmerio ga na njega. Ali u glavnom članku iz ovog članka nisu preneti nikakvi noviteti, osim starih površnih podataka poredjanih hronološki kao i pre. Zato sam odlučio da ovom članku dam drugačiji naziv, ali ovaj naziv je sporan jer tada '''Srbija''' kao država nije postojala. Srpska vojna, logistička, materijalna, humanitarna intervencija i pomoć je svakako bila, a vojna preko tadašnje JNA (na početku rata) se naročito osećala prilikom oslobadjanja Bijeljine, Zvornika i drugih gradova u Istočnoj Bosni, kao i u Sarajevu i nekim drugim delovima SR BiH, a potom i BiH. Ponoviću, većina generala koji su u to vreme pritekli u pomoć '''Prekodrinskim Srbima''' su 99% bili Srbi, a što se tiče paravojnih formacija, one su takodje bile pod kontrolom JNA (naročito na početku rata). O tome se sve zna javno i niko ne tumači suprotno. Čak je i '''Šešelj''' sve to hiljadu puta ponavljao u svom procesu, a 90% '''Šešeljevog procesa''' sam odgledao i sa pažnjom pratio. Čak je i '''Arkan''' bio u početku pod kontrolom JNA. Svi su oni bili pod kontrolom Beograda i nakon prestanka postojanja JNA. Šta su Milošević, Stanišić, Šešelj, Arkan...? Englezi, Turci, Kinezi, Marsovci...? Tako da je stvar potpuno jasna i da nikako nije djubre. Možda je Beograd u to vreme bio glavni grad SFRJ (koja je odbrojavala svoje poslednje dane), SRJ (čije je nacionalnosti predsednik bio znamo svi). SR Srbija, Srbija u okviru SRJ, ali u svakom slučaju Srbija nije sedela skrštenih ruku i svakako je reagovala bar do 1994. godine, kad je zbog prtiska zapada morala da odstupi od pomoći Republici Srpskoj nebili joj se ukinule sankcije. Ja i dalje mislim da se članku treba vratiti prvobitni naziv '''Српска војна интервенција у БиХ'''. Šta tek reći za '''Hrvatsku vojnu intervenciju u BiH''', koja je bila direktna tokom čitavog rata i čija je vojska dejtvovala tokom čitavog rata na teritoriji BiH, a naročito posle '''Operacije Oluja''' kada je gotovo došla do Banjaluke? O tome tek ima da se priča i piše, ali polako. Pozz.--[[Special:Contributions/77.46.235.234|77.46.235.234]] ([[Разговор са корисником:77.46.235.234|разговор]]) 03:01, 20. август 2013. (CEST)--[[Корисник:Baba Mica|Baba Mica]] ([[Разговор са корисником:Baba Mica|разговор]]) 15:33, 20. август 2013. (CEST)
| |||