Голуб Бабић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м →Живот |
||
Ред 23:
Августа 1875. се враћа у Босну са своја три брата: Миланџом, Павлом и Петром, и диже народ на устанак у Црним Потоцима, између Дрвара и [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]] кад је и изабран за вођу устаника на простору југозападне Босне. Већ до 15. септембра 1875. године имао је чету од 25 људи, а до краја мјесеца одред од око 150 људи. Устаничка војска је сваким даном бивала бројчано јача и боље наоружана. [[Илија Гутеша]] му је из [[Беч]]а послао 315 пушака ''„острагуша“'' и 6 центи барута, које му је [[Датотека:Srpski vojvoda Golub Babic (1824-1910).jpg|207п|мини|лево|Војвода Голуб Бабић крајем 19. века.]]
у Србију донио Симо Бањац. Да би објединио руковођење борбама на сектору којим је руководио, формирао је главну управу устанка: главно управитељство јужнобосанског устанка, као централно руководеће тијело. Врло брзо је стекао повјерење, ауторитет и углед међу устаницима, а на борбеном плану постигао је значајне војничке успјехе. Био је велики присталица и поборник герилског ратовања. Ослобођена је територија од [[Лика|Лике]] до [[Бјелајско поље|Бјелаја]] (са Унцем, данашњи Дрвар) и од Динаре до Ливна и Гламоча. Заједно са својим седамдесет једним четовођом потписао је 2. јула 1876. године Проглас за уједињење Босне са Србијом.
Кад је 4. августа 1877. године доживио војнички пораз код Седла, а устанак био угушен, прешао је у Лику и одатле све до марта 1878. организовао мање герилске нападе на Турке у Босни и Тромеђи. Исте године изабран је, на устаничкој Скупштини одржаној у Тишковцу, за делегата на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] (1878) заједно са Васом Видовићем, али не одлази у [[Берлин]] због настојања Кнежевине Србије да се ничим не замјери [[Аустроугарска|Аустроугарској монархији]]. Улазак аустријске војске и окупацију [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] прихватио је помирљивим односом и држањем те се предаје трупама у [[Срб (град)|Србу]]. Једно вријеме био је у служби нове власти у Бихаћу, прихватајући то као привремено и тренутно боље рјешење од турске власти.
| |||