Сесил Б. Демил — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 20:
'''Сесил Б. Демил''' ({{јез-ен|Cecil B. DeMille}}; [[Ешфилд]], [[Масачусетс]], [[12. август]] [[1881.]] — [[Холивуд]], [[Калифорнија]], [[21. јануар]] [[1959.]]) је био амерички филмски редитељ и продуцент немих и звучних филмова. Најпознатији је по својим мелодрамама и раскошним историјским спектаклима. Међу његовим најзначајнијим филмовима су „[[Клеопатра (филм из 1934)|Клеопатра]]“ ([[1934]]), „[[Самсон и Далила]]“ ([[1949]]), „[[Највећа представа на свету]]“ (који је [[1952]]. добио награду Америчке филмске академије за најбољи филм) и „[[Десет заповести (филм из 1956)|Десет заповести]]“ ([[1956]], његов последњи и најуспешнији филм).
 
Демил је започео своју каријеру [[1900]]. као глумац у једној позоришној трупи на Бродвеју. Понекад је сарађивао са својим братом Вилијамом који је био драмски писац. Прославио се [[1913]]. као продуцент „Неопрезних година“ Лија Вилсона. Исте године је почео да режира неме филмове за студио „Парамаунт пикчрс“ (''Paramount Pictures''). Неколико својих немих филмова је касније снимио у звучној верзији и са измењеним сценаријомсценариом.
 
Често је ангажовао исте глумце за своје филмове попут [[Клодет Колбер]], [[Глоријa Свансон|Глорије Свансон]], [[Гари Купер|Гарија Купера]], [[Полет Годар]] и [[Чарлтон Хестон|Чарлтона Хестона]], али се и он сам појављивао у неколико филмова („[[Булевар сумрака (филм из 1950)|Булевар сумрака]]“ [[Били Вајлдер|Билија Вајлдера]] из [[1950.]] је један од примера). Имао је репутацију тиранина на филмском сету, јер је презирао глумце који нису спремни да ризикују своје животе приликом снимања опасних сцена.