Артур Шопенхауер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 78 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q38193 (translate me)
Ред 38:
Шопенхауер је себе свега толико унео у то једно дело да су сви његови каснији радови само коментари тог дела; он је постао талмудиста своје сопствене Торе. Године [[1836]]. објавио је већу расправу ''О вољи у природи'', која је, донекле прерађена [[1844]], ушла у проширено издање ''Света као воље и представе''. Године [[1841]]. изашла су ''Оба основна проблема етике'', а [[1851]]. две садржином богате свеске ''Парерга и паралипомена'' (дословно: Споредни радови и допуне), које су и на енглески преведене као ''Огледи''. За ово своје најпопуларније и мудрошћу и духовитошћу испуњено дело Шопенхауер је, као целокупан хонорар, добио десет бесплатних примерака.
 
Пошто је оставио Вајмар, само једна авантура помела је монотонију његове истраживачке усамљености. Надао се да ће моћи да предаје своју философију на неком од великих немачких универзитета; године [[1822]]. му се за то пружила прилика, кад су му допустили да се у [[Берлин]]у хабилитује као приватни доценат. Своја предавања стављао је намерно у оне исте термине у које је тада и моћни [[Хегел]] стављао своја. Шопенхауер је очекивао да ће студенти њега и Хегела посматрати очима потомства; али, читао је пред празним клупама. Одрекао се предавања, и осветио се љутим напоменама против Хегела које унакажују каснија издања његовог главног дела. Године 1831. у Берлину је избила колера; избегли су и Хегел и Шопенхауер; али, Хегел се вратио сувише рано, заразио се, и умро за веома кратко време. Шопенхауер се зауставио у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]у на Мајни, где је остао до смрти.
 
Као осетљив песимиста, клонио се покушаја да своје издржавање заслужује пером. Био је наследио један део очеве радње, па је живео у скромној удобности од прихода које је добијао од тог дела. Свој новац улагао је с умешношћу необичном за једног философа. Кад је пословно друштво у којем је имао свој део пало под стечај, и други повериоци били споразумни да буду подмирени седамдесетпроцентним подмирењем, Шопенхауер је упорно тражио пуну исплату, и добио ју је. Имао је довољно средстава да узме под кирију две собе; у њима је становао тридесет година, са својим кудровом, као јединим другом. Малом псу дао је име [[Атма]] (брамански израз за »Светску душу«); али, варошки враголани звали су га »млади Шопенхауер«. Вечерао би обично у »Енглеском двору«. Сваки пут кад би почео да једе ставио би преда се на сто један дукат; после јела метнуо би га опет у џеп. Напослетку, један несумњиво неуздржљив конобар запитао га је шта значи та непроменљива церемонија. Шопенхауер је одгворио да се тајно заветовао да ће у сандуче у које се ставља милостиња убацити дукат чим присутни [[Енглези|енглески]] официри престану да говоре само о коњима, женама и псима.