Жозеф Нисефор Нијепс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
== Биографија ==
Жозеф Нисефор Нијепс родио се [[7. март]]а [[1765
[[Датотека:View from the Window at Le Gras, Joseph Nicéphore Niépce.jpg|мини|left|165px|Једна од првих фотографија око 1826. године]]
[[Датотека:Nicéphore Niépce Oldest Photograph 1825.jpg|мини|290п|Младић води коње у шталу [[1825|1825.]]]]
Ред 29:
Није знао да наслика слике које су настале помоћу [[Камера опскура|камере опскуре]] како је то било популарно међу сликарима из његовог доба и трудио се да овакове слике учини трајним. Експериментисао је са литографијом и то га је довело до тога да се трудио да слике које су добијене помоћу ове камере учини трајним. Нијепс је такође експериментисао са [[Сребрни бромид|сребрним бромидом]] али се на крају одлучио за експериментисање са смолом (јудејски битумен) коју је код својих првих експеримената растварао у лавандином уљу и тим раствором прекривао плочицу од цинка коју је касније оставио у камери опскури. После 8 часова експонирања ју је извадио и помоћу лавандиног уља одстранио неекспониране делове смоле.
Почео је експериментисање са стварањем слике које су му после одређеног времена увек избледиле. Прву сталну фотографију је израдио вероватно [[1824
Око [[1826
Како није поседовао цртачки таленат Нијепсе је одлучио да развије фотохемијски поступак којим би преносио бакрорезе на литографски камен. Знао је да одређена врста асфалта тзв. јудејски битумен стврдне под утицајем светлости. Тај афвалт је отопио у лавандулином уљу који је користио за фирнисе и њиме премазао комад цинковог лима. На премазану површину је положио цртеж који је претходно науљио и учинио га провидним и пустио да сунце делује на лим. Асфалт се под утицајем светлости стврднуо а затим је испрао плочу уљем. Оне делове који су одговарали црним је очистио до глатког метала а затим нагризао киселином. Тај поступак је назвао „хелиогравура“ Једну од асфалтних плоча учврстио је у камери опскури и лећу је управио у двориште и оставио читав дан. На слици се након испирања могла препознати слика дворишта. Експериментисао је и са бакарним плочана премазаних са сребром.
Од [[1829
[[2002
== Литература ==
|