Алфред Јодл — разлика између измена

Рођен је у [[Вирцбург]]у, [[Немачка]]. Образовао се у школи за кадете у [[Минхен]]у, а дипломирао је [[1910]]. Одмах потом се придружио [[Баварска|баварској]] војсци као [[артиљерија|артиљеријски]] официр. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] служио је као артиљеријски официр на [[Западни фронт|Западном фронту]] од [[1914]]. до [[1916|1916.]], где је двапут био рањен. Потом су га преселили на [[Источни фронт у Другом светском рату|Источни фронт]], али само једну годину ([[1917|1917.]]). После рата Јодл је остао у оружаним снагама и придружио се [[Версајскиверсајски уговорспоразум|версајским мировним уговорима]] ограниченој војсци.

У везу с [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] је дошао врло рано ([[1923|1923.]]). Унапређен је [[1935]]. у Шефа Одељења националне одбране ({{јез-нем|Abteilung Landesverteidigung im Oberkommando der Wehrmacht (OKW}}). Од новембра [[1938]]. до августа [[1939]]. (током [[Аншлус]]а) додељена му је 44. дивизија, а он је имао улогу заповедника артиљерије (нем. ''Artilleriekommandeur''). Од јесени [[1939]]. па до краја рата деловао је као шеф оперативног одељења (нем. ''Chef des Wehrmachtsführungsstabes''). Јодл је био главна личност у немачким војним операцијама од тада па надаље због корисних и стручних савета даваних Хитлеру. Још једном је рањен током рата.

На крају [[Други светски рат|Другог светског рата]], ''Генералоберст'' Јодл је потписао безусловну предају, тачније [[7. мај]]а [[1945]]. у [[Ремс]]у. После потписивања предаје је ухапшен и пребачен у [[Флензбург|Фленсбург]], камп ратних заробљеника. Касније је прослеђен [[Нирнбершки процес|нирнбершком суду]]. Осуђен је за:

Осуђен је по свим тачкама оптужнице на [[смртна казна|смрт]] [[вешање]]м, иако је предао молбу суду да буде убијен од стране стрељачког вода. Последње речи су му биле: ''Поздрављам те, моја [[Немачка|Немачко]]!'' Посмртни остаци су кремирани и бачени у непознату [[река|реку]]. Постхумно је ослобођен кривице од стране немачког суда наводећи већ споменутог француског судију који се сам залагао за његово ослобађање. То се догодило [[28. фебруар]]а [[1953|1953.]]