Власотиначко виногорје — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
 
===После Другог светског рата===
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] Власотиначка виноградарска задруга била је међу највећим у бившој [[СФРЈ|Југославији]]. [[1960]]. године се све земљорадничке задруге припајају „Винарској“ и ствара се прехрамбено и трговинско поредузеће „Власина“. Садња нових сорти лозе доприноси подизању производног капацитета. Власотиначко вино се највише продавало у [[Словенија|Словенији]], али и шедесетшездесет одсто београдских угоститеља се снабдевало вином из Власотиначког виногорја. Још пре рата је Власотиначка задруга постала власник једног објекта у [[Београд|Београду]] који се користио за дистрибуцију власотиначког вина.
Рекордна производња власотиначких виноградара била је [[1968]]. године и износила је 1200 вагона грожђа. [[1972]]. године се оснива Основна организација удруженог рада, а земљорадничка задруга „Винарска“ постаје самоуправна организација. Уговори су регулисали муђусобне односе задруге и ООУР-а у чијем власништву су тад били прерађивачки (ООУР „Подруми“) и дистрибутивни (ООУР „Власина“) капацитети. Из ООУР-а се касније после политичких промена створило друштвено предузеће „Подруми“, а виноградари су се организовали у задрузи „Виноградар“.
 
==Сорте лозе и вина==
 
До [[1895]]. је у Власотиначким виноградима била искључиво заступљена домаћа лоза (пловдина). [[1895]]. године долази до оболењаобољења домаће лозе. Тада је засађена нова [[Винова лоза|лоза]] позната као „Американка“. За разлику од домаће, „Американка“ тражи интензивну негу. Осим тога се насађују и друге сорте: Прокупац, Стара беловина, Отела и Тамњаника.
После Другог светског рата се због већег рода насађују: Афус-али, Хамбург, Гаме и Црни бургундац.