|
Пекар је данас широк појам.Пекара има на сваком кораку,и са масивним отварањем пекара су се изгубила мерила о квалитету.Пре скоро 90 година, постојао је пекарски еснаф.То је било удружење пекарских мајстора.Тада, је мало људи било заинтересовано ѕа овај посао.Да би постао прави пекарски мајстор, прво би се пријавио као шегрт код неког од пекара,и затим у тим радионицама иѕучиваоизучавао и пекао занат, и у тренутку када газда одлучи, позвао би комисију, која би сходно знању и умешности, доделила мајстору Мајсторско писмо, документ који доказује да је та особа мајстор свог заната.Данас,и даље постоји пекарски еснаф и Унија пекара Србије, али у тим установама чланови су стари пекари, а њих има мало.Пошто се пекарска делатност проширила, сходно томе постоје мајстори за хлеб(хлебари),пециво(пецивари) и бурек(бурегџије).Мада, доста мајстора зна два,неретко и сва три посла.Старе зидане (турске)пећи су замењене новим,парним,електричним,пећима на чврта горива,али најукуснији је био хлеб из зиданих пећи.Широка је и понуда брашна, и осталих пекарских намирница,али у условима нелојалне конкуренције пекари се тешко боре.Није дефинисана минимална цена производа, што доводи до великих разлика у цени,а не гледа се квалитет и начин израде. Пекари имају и свог свеца заштитника, а то је свети Атанасије, и прославља се 31.јануара сваке године пригодном свечаношћу.
|
