Марк-Антоан Шарпантје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м ispravke; козметичке измене |
||
Ред 17:
| награде=
}}
'''Марк-Антоан Шарпантје''' ({{јез-фр|Marc-Antoine Charpentier}}; [[Париз]], [[1643]] — [[Париз]], [[24. фебруар]] [[1704]]) био је француски [[барок]]ни [[композитор]]. Изузетно свестран и плодан, стварао је дела изванредног квалитета у неколико различитих [[жанр]]ова. Његово умеће у писању духовне вокалне музике било је признато и уважавано од стране његових савременика.
== Живот ==
Ред 26:
Шарпантје је током следећих седамнаест година његовог живота компоновао значајан број вокалних дела за Мари, у које спадају псалми, [[химна|химне]], [[мотет]]и, Магнификат, миса, Диес ире за сахрану њеног нећака Луј Жозефа, као и [[ораторијум]]е на не-литургије текстове у италијанском стилу. (Шарпантје је више волео [[латински]] назив canticum, уместо италијанског oratorio). Током седме деценије [[17. век]]а, већина написаних дела била су за трио, који се састојао од две жене и једног мушкарца који је певао линију баса уз пратњу два „висока“ инструмента и басо континуа. Дела која су писана за извођење на богослужењима у капели такође су садржала три инструмента, али су се разликовала по томе што су била писана за от-контр, [[тенор]]а и [[бас]]а. Наредних година, негде око 1680. године, Мари је повећала број музичара, тако да је он бројао на крају 13 извођача и учитељ певања. У делима написаним од [[1684.]] до 1687. године, имена музичара код Гизових појављују се на маргинама Шарпантјеових манускрипта - укључујући и „Шарп“ поред от-контр линије. Етиен Лулије, виши интрументалиста који је свирао континуо, блок-флауту и [[виола|виолу]], вероватно је био задужен за обуку млађих извођача.<br />
Упркос томе што је био седамнаест година у служби војвоткиње од Гиза, Шарпантје није био
Током година служби код гопођице од Гиза, Шарпантје је такође компоновао и за „госпођу од Гиза“, рођаку [[Луј XIV|Луја XIV]]. Она је штитила и помагала музичаре Гизових да изводе Шарпантјеове камерне [[опера|опере]], упркос монополу [[Жан-Батист Лили]]ја. Већину опера и пасторала на француском, које датирају између 1684. и 1687. године, поручила је госпођа од Гиза.
| |||