Лакташи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 30:
У доба [[средњи вијек|средњег вијека]] лакташки крај проживљава тада тешку и неизвјесну судбину. Смјењује се владавина [[Источни Готи|Источних Гота]], [[Авари|Авара]] и [[Јужни Словени|Словена]], а почетком 12. вијека овај простор постаје дио краљевине [[Угарска|Угарске]].
Почетком 16. вијека овај простор освајају [[Османско царство|Турци]] и њиме владају 350 година, што је довело до великих помјерања становништва. За Турску је ово подручје веома значајно као гранични дио према [[Хабзбуршка монархија|Аустрији]], па због тога Турци врше насилно пресељавање српског становништва из планинских дијелова источне [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Лика|Лике]] на простор Лијевче поља и [[Поткозарје|Поткозарја]].
Од 1878. године Босна и Херцеговина улази у састав [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]]. Послије 1883. године на простор Лијевче поља и Поткозарја насељавају се [[Италијани]], [[Нијемци]], [[Украјинци]] и [[Пољаци]]. Њемачко и италијанско становништво примјеном савремених агротехничких мјера врло брзо подиже привредну развијеност на виши ниво тако да овај простор постаје најразвијенији дио Босне и Хецеговине. Један од тада најјачих трговачко-занатских центара је био данашњи [[Александровац (Лакташи)|Александровац]], који је 1889. године добио пошту, а ту је био лоциран и погон за производњу чувеног сира из самостана Траписти.
| |||