[[Датотека:怀素 苦笋帖.jpg|мини|250п|Један од ХуаиХуај Суовог рада]]
'''ХуаиХуај Су''' ({{јез-кин-туп|т=懷素|у=怀素|п=Huái Sù}}, 737–799)<ref>Да се не помеша са другом монахом са истим именом у династији Танг, који је живио од 624. до 697. и био студент [[Сјуенцанг]]а</ref>, [[кинеско наклонско име|наклонско име]] '''Цангџен''' ({{lang|zh|藏真}}), је био [[Будизам|Будистички мохан]] и [[источно азијска калиграфија|калиграфер]] [[династија Танг|Танг династије]], познат за његову [[Брзопис (источна Азија)|рукописну калиграфију]]. Мање од 10 комада његових рада су преживели.
Он је рођен у сувремену [[Чангша|Чангша, Хунан]]. Мало је познато о његовим раним животу. Његово секуларно [[Кинеско име|презиме]] може бити Ћијен (錢), и он може бити нећак пјесника Ћијен Ћи ({{lang|zh|錢起}}). Он је постао мохан у његовом дјетинству, наводно из сиромаштва.
Према легенди, он је засадио стабла [[банана]] (или било која стабла родом [[мусацеае]]) у дворишту храма где је живео, и користио је листове као папир да вјежба његовој умјетност.<ref>Његов сувременик [[Лу Ју]] је написао у својем ''Живот монаха ХуаиХуај Су'' ({{lang|zh|僧懷素傳}}): „Он је био сиромашан и није имао папир за писање. Он је посадио десетак хиљада стабала банана у својем завичају [за добије листове] да вјежба његову умјетност ({{lang|zh|貧無紙可書，嘗於故里種芭蕉萬餘株，以供揮灑}})“.</ref> Он је постао позната личност у својим раним тридесетим када је дошао у [[Чанг'ан]], тада главном граду Кине. Познати пјесници свога времена говорили су са уважавањем о његовим делима, укључујући и [[Ли БаиБај]]. Као Ли БаиБај, он је био склон [[вино|вину]].
Традиционално ХуаиХуај Су је упарени са старијим [[Џанг Сји]] као два највећа рукописна калиграфисти династије Танг. Двојица се љубазно помињу као „луди Џанг и пијан Су“ ({{lang|zh|顛張醉素}}).
