Василије Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
| слика = vas_mark.jpg
| опис_слике = фотографија Василија Марковића
| датум_рођења = [[3. децембар]] [[1882]].
| место_рођења = [[Горњи Страњани]] код [[Бродарево|Бродарева]]
| држава_рођења = [[Османско царство]]
| датум_смрти = [[6. фебруар]] [[1920]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Краљевина Југославија|Краљевство СХС]]
|поље =
|институција =
Ред 27:
По завршеној Великој Школи три године је провео као наставник у гимназији у [[Пљевља|Пљевљима]].
 
У новембру [[1908]]. напушта службу и посвећује се својој докторској дисертацији на тему: ''„Историја српских манастира“''. Након одбране дисертације [[1909]]. постаје први доктор историјских наука који је ту титулу стекао на [[Универзитет у Београду|Београдском Универзитету]], али због [[Ослободилачки ратови|ослободилачких ратова]], никада није званично промовисан. Пре њега је дисертацију о [[Цар Јованјован Ненад|цару Јовану Ненаду]] одбранио [[Радосав Јовановић]], али он своје дело никада није објавио због чега није озваничен. Пошто је Марковић умро у трену када је његово дело било штампано, тек је [[Грци|Грк]] [[Михаило Ласкарис]], као трећи који је одбранио дисертацију на Београдском универзитету са темом ''„Византијске принцезе на српском престолу у средњем веку“'' био и званично промовисан у доктора историјских наука.
 
Потом постаје наставник II [[Београд|београдске]] гимназије, а у фебруару [[1914]]. полаже професорски испит. Тада му је понуђено место професора на униварзитету, али је тај посао одбио желећи да се припреми за положај професора [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]].
Ред 39:
 
Био је ожењен Латинком Шаркић са којом је имао две ћерке:
* Јелицу ([[1919]])
* Зорку ([[1920]]), рођену као [[посмрче]]
 
== Дела ==
* ''„Православно Монаштво и манастири у средњовековној Србији“''
* ''„Историјски атлас“''
* ''„Да ли су средњовековни Срби сматрали Македонију бугарском?“''
* ''„Односи Дубровника са Србијом од 1358. до 1362. године“''
* ''„Службена назвања области и места у новооснованим крајевима“''
* ''„Ктитори, њихове дужности и права“''
* ''„О титуларима српских владара у средњем веку“''
{{DEFAULTSORT:Марковић, Василије}}