Перо Тунгуз — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 15:
| година_смрти = 1919.
| место_смрти = [[Трстеник]]
| држава_смрти = [[КраљевствоКраљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевство СХС]]
}}
'''Перо Тунгуз''' ([[Сливља]], [[1840]] — [[Трстеник]]<ref>[http://www.nebojsavukanovic.info/node/747 Сјећање на Невесињску пушку из 1875. године] Небојша Вукановић, приступљено 7. јула 2013.</ref>, [[1919|1919.]]) је био [[хајдуци|хајдучки]] [[харамбаша]] и један од вођа у српским устанцима у Херцеговини. Пред крај живота пријавио се као добровољац у [[Први свјетскисветски рат|Првом свјетском рату]] и активно учествовао у [[Пробојбитка код СолунскогДоброг фронтаПоља|пробоју Солунског фронта]].
 
== Биографија ==
Перо Тунгуз је рођен [[1840]]. године у Сливљима од оца Милоша, трговца и мајке Марије, домаћице, у породици поријеклом из [[Пива|Пиве]]. Веома млад одлази у хајдуке гдје се брзо истиче храброшћу па ускоро заснива своју чету.
 
=== Припреме и почетак устанка ===
Током [[1874]]. и у првом дијелу [[1875]]. заједно с осталим херцеговачким главарима и хајдучким харамбашама учествовао је у припремама устанка. Средином 1875. његова чета је на Вјетреном код [[Залом]]а убила невесињског [[кадија|кадију]] Салиха Коркута, а потом и [[Гацко|гатачког]] барјактара Ибрицу Ковачевића на Херцеговом врелу у [[Фојница (Гацко)|Фојници]]. Ово је разљутило локалне муслимане и турске главаре који су се брутално осветили. [[Висока порта|Порта]] је да би смирила немире у Херцеговину послала комисију која је нудила уступке и самоуправу. Заузврат су тражили да Невесињци протјерају Пера Тунгуза и његову чету са своје територије. [[Никола I Петровић|Књаз Никола]] је препоручио Невесињцима да прихвате понуђено. Под оваквим притиском Тунгуз је обећао да ће добровољно повући чету у [[ДоњаЈужна Херцеговина|Доњу Херцеговину]], али се, чим су се његови пратиоци повукли, предомислио и вратио се на [[Удрежње]]. Исту ноћ, са 4. на 5. јул је поставио засједу на Ћетној пољани у [[Бишина (Невесиње)|Бишини]]. Наредног јутра, око 9 часова, наишао је турски [[караван]] из [[Мостар]]а са залихама за војску у [[Невесиње|Невесињу]]. Хајдуци су напали караван и убивши неколико Турака заплијенили њихов товар. На повратку ка Удрежњу су се сукобили и са турском патролом која је ишла у сусрет каравану. Овај догађај се често сматра почетком херцеговачког устанака против турске власти – [[Невесињска пушка|Невесињске пушке]].
 
Перо Тунгуз је током читавог устанка често предводио самосталне нападе на турске караване и утврђења, ријетко поштујући мишљења осталих вођа.
 
=== Аустроугарска окупација и нови устанак ===
[[Датотека:Nikšić 3.septembra 1887.Vojvoda Trifko Vukalović i saborci.jpg|thumb|Војвода [[Трифко Вукаловић]] и саборци, Никшић, [[3. септембар]] [[1887]]. (Перо Тунгуз је други слијева у горњем реду)]]
Након што је [[Аустроугарска]] на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] добила право да [[Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине|окупира Босну и Херцеговину]], Перо Тунгуз се са већим дијелом своје чете ставио у њихову службу као дио пандурског корпуса. Након што су и младићи из БиХ укључени у [[регрутација|регрутацију]] Херцеговци су почели нови устанак. Перова бунтовна и родољубива природа није издржала па се прикључио устанку без обзира на позиве књаза да Херцеговци мирују. Тунгуз се са својим пандурима налазио у станици у [[Улог (Калиновик)|Улог]]у која је прва нападнута [[11. јануар]]а [[1882]]. Помажући устаницима „изнутра“ успио је да приволи посаду на предају. Након овога се Тунгуз активно укључио у устанак и постао један од његових вођа.
Ред 33:
Овај устанак, у коме је равноправно учествовао српски и муслимански живаљ, је званично угушен [[22. април]]а 1882, а вође устанка су пребјегле у [[Црна Гора|Црну Гору]] гдје су похапшени и интернирани.
 
=== Позне године ===
Ни у позним годинама није мировао па је, иако је већ имао преко 70 година, као добровољац отишао у Први свјетски рат, преживио [[албанска голгота|повлачење преко Албаније]] и на крају учествовао у пробоју [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Након тога је једно вријеме живио у [[Никшић]]у па у [[Трстеник]]у гдје је и умро [[1919]]. Кости су му накнадно пренесене у Невесиње.<ref>[http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=22839 Устанак се слави, а споменици устаницима запуштени]</ref>
 
== Литература ==
* {{Cite book|last= Ћоровић|first= Владимир|authorlink= Владимир Ћоровић|coauthors= |title= Историја српског народа|year= 1997|url= http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index_l.html|publisher= |location= |id= | ref = harv}}
* {{Cite book|last= Скоко|first= Саво|authorlink= Саво Скоко|coauthors= |title= Антифашистичка Невесињска пушка|year= 2012|url= |publisher=Свет књиге |location=Невесиње — Београд |id= | ref = harv}} ISBN 978-86-7396-341-9
 
{{DEFAULTSORT:Тунгуз, Перо}}