Скопско крајиште — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 58:
Основано је 1392. након османског освајања [[Скопље|Скопља]] од [[Срби|српског]] обласног господара [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]]. После слома Вука Бранковића 1396. године, на простору његове [[Земља Бранковића|области]] је постојала нека врста српско-турског двовлашћа све до 1455. године, када су Турци коначно у потпуности потчинили ове крајеве. За то време, поред Скопља, османска војска је имала своју посаду у старом [[Тврђава Звечан|утврђењу Звечан]] на [[Ибар|Ибру]] и утврђењу [[Јелеч (тврђава)|Јелеч]] крај Новог Пазара (ондашње насеље Трговиште), a [[кадија]] је био смештен у рударском месту [[Глухавица]]. Управници Скопског крајишта били су [[султан]]ови заступници према западу и надзирали су суседне хришћанске [[вазал]]не владаре. Контролисали су пут према [[Сјеница|Сјеници]], [[Пријепоље|Пријепољу]] и даље према [[Босна|Босни]].
Први управник крајишта био је освајач Скопља [[Пашаит бег|Саруханли паша Јигит-бег]], у српским и дубровачким изворима називан Пашаит. Наследио га је син [[Исхак-бег|Исхак]] који је знатно проширио територију крајишта и ојачао турски утицај у Босни. Године 1448. када је Исхаков син [[Иса-бег Исаковић|Иса]] успоставио сталну власт у средњовековној жупи [[Врхбосна|Врхбосни]], крајиште је достигло највећи обим, а од тада се назива још и '''Скопско—босанско крајиште'''.
Крајиште се састојало од више вилајета. Термин вилајет се тада косристио за ниже управне области, да би у наредним вековима добио другачије значење, од када се користи за управне области највишег нивоа у Османском царству (пашалуке). Средином 15. века крајиште је обухватало следеће вилајете: Скопље, Калканделен (Тетово), Горњи и Доњи Дебар, Дуго Брдо, Река, Чемерница, Велес, Прилеп, Битољ, Кичево, Паштрик, Влк, Приштина, Звечан, Јелеч, Рас, Сјеница, Никшићи и Ходидјед.
Након османског освајања [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] 1463. основан је [[Босански санџак]], чиме је територија крајишта знатно умањена.
| |||