Скопско крајиште — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 60:
Први управник крајишта био је освајач Скопља [[Пашаит бег|Саруханли паша Јигит-бег]], у српским и дубровачким изворима називан Пашаит. Наследио га је син [[Исхак-бег|Исхак]] који је знатно проширио територију крајишта и ојачао турски утицај у Босни. Године 1448. када је Исхаков син [[Иса-бег Исаковић|Иса]] успоставио сталну власт у средњовековној жупи [[Врхбосна|Врхбосни]], крајиште је достигло највећи обим, а од тада се назива још и '''Скопско—босанско крајиште'''.
 
Крајиште се састојало од више вилајета. Термин вилајет се тада косристио за ниже управне области, да би у наредним вековима добио другачије значење, од када се користи за управне области највишег нивоа у Османском царству (пашалуке). Средином 15. века крајиште је обухватало следеће вилајете: [[Скопље]], [[Калканделен]] (Тетово), [[Горњи Дебар|Горњи]] и [[Доњи Дебар]], [[Дуго Брдо]], [[Река]], [[Чемерница]], [[Велес]], [[Прилеп]], [[Битољ]], [[Кичево]], [[Паштрик]], [[Влк]], [[Приштина]], [[Звечан]], [[Јелеч]], [[Рас]], [[Сјеница]], [[Никшићи (Власи Никшићи)]] и [[Ходидјед]].
 
Након османског освајања [[Краљевина Босна|Краљевине Босне]] 1463. основан је [[Босански санџак]], чиме је територија крајишта знатно умањена.