Википедија

Hugo Klajn — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене 109.198.10.5 (разговор) на последњу измену корисника Stripar
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Биографија
| име = ХугоHugo КлајнKlajn
| презиме =
| слика = Hugo Klajn.jpg
Ред 8:
| пуно_име =
| дан_рођења = 30.
| месец_рођења = септембарseptembar
| година_рођења = 1894.
| место_рођења = [[ВуковарVukovar]]
| држава_рођења = [[АустроугарскаAustrougarska]]
| дан_смрти = 2.
| месец_смрти = децембарdecembar
| година_смрти = 1981.
| место_смрти = [[БеоградBeograd]]
| држава_смрти = [[СФРЈSFRJ]]
}}
'''ХугоHugo КлајнKlajn''' јеje биоbio докторdoktor медицинеmedicine, редитељreditelj, професорprofesor иi шекспирологšekspirolog, рођенrođen [[30. септембарseptembar|30. септембраseptembra]] [[1894]]. годgod. уu [[ВуковарVukovar]]уu, аa умроumro [[2. децембарdecembar|2. децембраdecembra]] [[1981]]. годgod. уu [[БеоградBeograd]]уu.
 
Učenik [[Сигмунд Фројд|Sigmunda Frojda]] doktorirao je medicinu 1919.god. na Medicinskom fakultetu u [[Beč]]u. Između dva svetska rata radi kao lekar u Beogradu, te prevodi i piše tekstove iz oblasti psihoanalize. Klajn je dao posebno originalni doprinos izučavanju ratnih neuroza svojom studijom iz 1945. godine, "Ratna neuroza Jugoslavena" (objavljenom tek 1955. godine, u izdanju Sanitetske uprave JNA).
Ученик [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] докторирао је медицину 1919.год. на Медицинском факултету у [[Беч]]у. Између два светска рата ради као лекар у Београду, те преводи и пише текстове из области психоанализе. Клајн је дао посебно оригинални допринос изучавању ратних неуроза својом студијом из 1945. године, "Ратна неуроза Југославена" (објављеном тек 1955. године, у издању Санитетске управе ЈНА).
 
Od [[1945|1945.]] god. postaje stalni [[reditelj]] u [[Narodno pozorište|Narodnom pozorištu]] u Beogradu. Režirao u narodnim pozorištima u Sarajevu, Nišu, Skoplju, Mostaru, Banjaluci i Splitu. Režirao niz pozorišnih predstava („Hamlet“ [[Vilijam Šekspir|Šekspira]], „Šuma“ [[Nikolaj Ostrovski|Ostrovskog]], „Gospoda Glembajevi“ [[Miroslav Krleža|Krleže]], „Pobuna na Kejnu“ [[Herman Vouk|Vouka]], „Živi leš“ [[Lav Tolstoj|Tolstoja]]“) i televizijskih drama (kao što je „Dnevnik [[Ana Frank|Ane Frank]] 1959.god).
Од [[1945|1945.]] год. постаје стални [[редитељ]] у [[Народно позориште|Народном позоришту]] у Београду. Режирао у народним позориштима у Сарајеву, Нишу, Скопљу, Мостару, Бањалуци и Сплиту. Режирао низ позоришних представа („Хамлет“ [[Вилијам Шекспир|Шекспира]], „Шума“ [[Николај Островски|Островског]], „Господа Глембајеви“ [[Мирослав Крлежа|Крлеже]], „Побуна на Кејну“ [[Херман Воук|Воука]], „Живи Леш“ [[Лав Толстој|Толстоја]]“) и телевизијских драма (као што је „Дневник [[Aнa Фрaнк|Aнe Франк]] 1959.год).
 
Pozorišni kritičar, prevodilac i poznavalac Šekspirovih dela, pisac [[esej]]a i knjiga iz oblasti pozorišta:
Позоришни критичар, преводилац и познавалац Шекспирових дела, писац [[есеј]]а и књига из области позоришта:
* „Osnovni problemi režije“,
* „Основи проблеми режије“,
* „Šekspir i čoveštvo“,
* „Шекспир и човештво“,
* „Pojave i problemi savremenog pozorišta“ kojima udara osnove modernom i naučno-analitičkom teatru kome težimo i danas.
* „Појаве и проблеми савременог позоришта“ којима удара основе модерном и научно-аналитичком театру коме тежимо и данас.
 
Dobitnik nagrade Vlade FNRJ za režiju i Sedmojulske nagrade za životno delo.
Добитник награде Владе ФНРЈ за режију и Седмојулске награде за животно дело.
 
Pedagoškim radom na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu (sadašnji [[Fakultet dramskih umetnosti]]) se bavio od 1949.god., kao profesor pozorišne režije, a od 1949.god do 1952.god je predavao i psihologiju.
Педагошким радом на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (садашњи [[Факултет драмских уметности]]) се бавио од 1949.год., као професор позоришне режије, а од 1949.год до 1952.год је предавао и психологију.
 
Svojom dvadesetogodišnjom praksom reditelja-analitičara koju je preneo na svoje učenike i pretočio u svoje delo „Osnovni problemi režije“, Dr Hugo Klajn je utro put mnogim generacijama koje i danas pokušavaju da ga prate. Tako da i danas kada govorimo o sistemu glume i režije po kome se rukovode umetničke škole u svetu, govorimo o „Sistemu glume“ Stanislavskog i „Osnovni problemi režije“ dr. Huga Klajna, koji zajedno čine osnovicu za obrazovanje novih generacija umetnika poznatom kao „Sistem Klajn-Stanislavski“.
Својом двадесетогодишњом праксом редитеља-аналитичара коју је пренео на своје ученике и преточио у своје дело „Основни проблеми режије“, Др Хуго Клајн је утро пут многим генерацијама које и данас покушавају да га прате. Тако да и данас када говоримо о систему глуме и режије по коме се руководе уметничке школе у свету, говоримо о „Систему глуме“ Станиславског и „Основни проблеми режије“ др. Хуга Клајна, који заједно чине основицу за образовање нових генерација уметника познатом као „Систем Клајн-Станиславски“.
 
U braku sa suprugom Stanom (1905-1986), rođenom Đurić, imao je sina, akademika i lingvistu [[Ivan Klajn|Ivana Klajna]]. Stana je iz prethodnog braka sa [[Vladislav S. Ribnikar|Vladislavom Ribnikarom]] imala sina [[SlobodanСлободан VВ. RibnikarРибникар|Slobodana]].
 
== СпољашњеSpoljašnje везеveze ==
* {{ИМДб име|id=0458196|name=Hugo Klajn}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Hugo_Klajn”