СК Југославија — разлика између измена

нема резимеа измене
У жељи да створи најбољи тим у Србији, [[Данило Стојановић|Данило Стојановић-Чика Дача]] је [[6. август]]а [[1913]]. године у Београду основао ''СК Велика Србија'', дајући му име као успомену на велики успех ондашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у тек завршеним [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.</ref><ref name="фудбал у србији">[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>
 
Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из Београда, као и група играча крагујевачке [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.-56., 58.</ref><ref name="фудбал у србији"/> Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили [[Влада Крстић]], [[Миливоје Ивановић]], [[Јосип Фурјановић]] и [[Чеси|Чех]] [[Едуард Мифек]]. Из [[Крагујевац|Крагујевца]] су стигли [[Петар Радојковић]], [[Мирослав Најдановић]], [[Милан Стефановић]], [[Богосав Гавриловић]], [[Милан Павловић]], [[Драгољуб Вељковић]] и [[Радош Роглић]]. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске [[ФК Славија Београд|Славије]]: будући репрезентативац [[Јован Ружић]], затим [[Милета Јовановић]], [[Димитрије Митић]], [[Милорад Илић]] и други. За тренера је позван из [[Чехословачка|Чехословачке]] познати фудбалер [[Алојз-Лојда Махек]], који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из [[Чешка|Чешке]] стигао још један играч, [[Венца Петровицки]]. [[Датотека:Grbovijug1913-czv.jpg|135px|thumb|right|Грб клуба, пре и после промене назива 1941.]]
 
Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.<ref name="фудбал у србији"/>
 
=== Доба највећих успеха ===
[[Датотека:Grbovijug1913-czvjug 2.jpg|135px235px|thumb|right|ГрбСК клуба„Југославија“, пре и после промене назива 19411923.]]
Клуб је, уз учешће највећег дела предратне управе и играча, обновљен [[1919]]. под именом ''СК Југославија'' и све до [[1941]]. играо је значајну улогу у развоју фудбалског спорта у [[Краљевина Југославија|Југославији.]] До промене имена је дошло
јер је управа клуба, на челу са Чика Дачом, сматрала да је у новим условима уједињене државе старо име постало беспредметно и да би чак могло бити и штетно. Аналогно старом имену, које је носило национално-политичко обележје, настало је и ново - ''Југославија''.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 62.-63.</ref>
Нагли успон клуба почео је [[1921]]. године. Стварање шампионске генерације је почело довођењем голмана [[Сретен Жујовић (фудбалер)|Сретена Жујовића]] и младих нападача [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драгана Јовановића]] и [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душана Петковића]]. Следеће године из подмлатка су пристигли дефанзивац [[Милутин Ивковић]] и везиста [[Стеван Лубурић]]. И чувени [[Благоје Марјановић]], будућа звезда [[ФК Београдски спорт клуб|БСК-а]], играо је у ово време у подмлатку Југославије. Почело се и са пријатељским сусретима са клубовима из [[Чехословачка|Чехословачке]], [[Румунија|Румуније]], [[Немачка|Немачке]]...<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 65.-66.</ref>
 
Југославија је [[1923]]. године, након три сезоне доминације [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-а, освојила првенство београдског подсавеза и квалификовала се за завршницу првог званичног државног првенства, које се играло по куп систему. Иако је у полуфиналу испала од [[НК САШК Напредак|САШК]]-а, ово је била најава великог успеха у наредне две сезоне. [[Датотека:jug 4.jpg|185px|thumb|left|СК „Југославија“, око 1924.]]
 
Наредне сезоне Југославија је постала првак државе. У финалу, одиграном у [[Загреб]]у, [[12. октобар|12. октобра]] [[1924]]., савладала је [[ХНК Хајдук Сплит|сплитски Хајдук]] резултатом 2:1 и постала први српски клуб који је освојио државно првенство.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 52.</ref> Југославија је следеће сезоне одбранила титулу, победивши [[5. јул]]а [[1925]]., поново у [[Загреб]]у, домаћи [[1. ХШК Грађански|Грађански]] са 3:2.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији], страна 53.</ref> Ове године постигнут је и велики успех на међународној сцени - побеђена је [[ФК Славија Праг|Славија из Прага]] резултатом 4:2. Трофејну генерацију Југославије чинили су: голман [[Драгутин Немеш]], затим [[Милутин Ивковић]], [[Бранко Петровић]], [[Михаило Начевић]], [[Алојз-Лојда Махек]], [[Света Марковић]], [[Дамјан Ђурић]] (у другој сезони [[Александар Ђорђевић]]), [[Драган Јовановић (фудбалер)|Драган Јовановић]], [[Стеван Лубурић]], [[Душан Петковић (фудбалер рођен 1903)|Душан Петковић]], [[Бранислав Секулић]], [[Владета Ђурић]], [[Петар Јоксимовић]]. Тренер који је предводио тим до обе шампионске титуле био је још један Чех, [[Карел Блаха]].<ref name="титула и стадион">[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 68..</ref>
 
=== Смена генерација ===
[[Датотека:jug 3.jpg|235px|thumb|right|СК „Југославија“, око 1928.]]
Након одбране титуле, клуб остаје без дотадашњег игралишта на Тркалишту, и принуђен је да две године чека на завршетак новог на [[Топчидерско брдо|Топчидерском брду]]. Иако су играчи због тога имали проблема у одржавању редовних тренинга ипак су успели да, по трећи узастопни пут, стигну до финала државног првенства. Међутим, у репризи прошлогодишњег финала бољи је био [[1. ХШК Грађански|Грађански]] и тесном победом од 2:1 освојио је титулу првака за [[1926]]. годину.
 
Следеће сезоне Југославија је после четири године доминације препустила титулу београдског подсавеза вечитом ривалу [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-у, али и прославила отварање новог стадиона и победу над великим [[ФК Ференцварош|Ференцварошем]] из [[Будимпешта|Будимпеште]] резултатом 5:3. [[Датотека: Jug 1.jpg|155px|thumb|left|У Солуну 18. јануара 1929. у време сусрета са [[ФК Ираклис Солун|Ираклисом]] и [[ФК Арис Солун|Арисом]]]]
 
Југославија се [[1928]]. вратила на прво место београдског подсавеза, али у лигашкој завршници првенства није имала успеха и завршила је на последњем, шестом месту. У оквиру прославе 15 година постојања угостила је славну [[ФК Аустрија Беч|Аустрију из Беча]] и изгубила резултатом 3:6. Уследила је смена генерација која се поклопила са почетком златног доба највећег ривала [[ФК Београдски спорт клуб|БСК]]-a. У државном првенству [[1929]]. заузето је треће, а [[1930]]. друго место. Те године, три играча Југославије учествовала су на [[Светско првенство у фудбалу 1930.|првом светском првенству]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]] - [[Бранислав Хрњичек]], [[Теофило Спасојевић]] и [[Момчило Ђокић]]. На међународној сцени, истиче се победа над [[МТК|Хунгаријом]] од 2:0.
Слика: jug 4.jpg| СК „Југославија“, око 1924.
Слика: jug 3.jpg| СК „Југославија“, око 1928.
Слика:Jug 1.jpg| СК „Југославија“, у Солуну 18. јануара 1929. у време сусрета са Ираклисом и Арисом
</gallery>