Пјаченца — разлика између измена

м
ispravke; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (ispravke; козметичке измене)
Град су најпре настањивали [[Келти]] и [[Лигурци]]. [[Етрурци]] су се бавили овчарством. Пјаченца је основана [[218. п. н. е.]] као једна од првих војних колонија античкога Рима. Пре се звала (-{Placentia}- ). У Пјаченцу и оближњу Кремону послано је 6.000 колониста. [[Ханибал]] је победио у [[Битка код Требије|бици код Требије]] [[218. п. н. е.]] у том подручју, али Пјаченца није била освојена. Територија града је била исушена и основана је лука на реци [[По (река)|По]], па је град напредовао као центар производње житарица и вуне. Иако је био пљачакан и разаран неколико пута град се увек опорављао, а у 6. веку [[Прокопије из Цезареје]] га назива прицезом свих градова на Виа Емилији. У раздобљу касне антике шири се [[хришћанство]]. Садашњи светац заштитник града свети Антонин је био бивши римски легионар, који је прешао на хришћанство, а убијен је за време цара [[Диоклецијан]]а.
 
Пјаченца је опљачкана током [[Готски рат|Готскога рата]] ([[535]].-[[552]].). Након кратког периода власти [[Византијско царство|Византије]] освојили су је [[Лангобарди]]. У граду је било седиште војводе. Након [[Франци|франачких]] освајања у 9. веку град се почиње опорављати, посебно због тога што се налазио на важном друму Виа Францигеана, који је повезивао Свето римско царство и Рим. Значај града расте после [[1000]]., а власт све више прелази у руке нову градске подузетничке класе. Сабор у Пјаченци је [[1095]]. прогласио [[Први крсташки рат]]. Од [[1126]]. Пјаченца је била слободан град и значајан члан [[Ломбардски савез|Ломбардске лиге]]. Суделује у рату против цара [[Фридрих I Барбароса|Фридриха Барбаросе]] и у [[битка код Лењана|бици код Лењана]] [[1176]]. Борила се и са околним градовима [[Кремона|Кремоном]], [[Павија|Павијом]] и [[Парма|Пармом]] и ширила је своје поседе. Пјаченца је од грофова Маласпина и бискупа Бобија преузела контролу трговачких путева према [[Ђенова|Ђенови]]. Иако је водила неуспешан рат против [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] Пјаченца је у 13. веку успела да заузме нека упоришта на ломбардијској обали реке По. Пољопривреда и трговина су цветале, па је Пјаченца постала један од најбогатијих градова Европе. Као и у већини средњовековних италијанских градова од друге половине 13. века у Пјаченци су честе унутрашње борбе, тако да су се смењивали владари. Милански [[Лукино Висконти|Висконти]]ји су држали град до [[1447]]. Пјаћенца је била под [[Сфорце|Сфорцама]] до [[1499]]. Под Французима су до [[1521]], а онда су кратко били део Папске државе. Коначно [[1545]]. је у новоствореном војводству Парме и Пјаченце под вођством фамилије [[Фарнезе]]. Једно време је била главни град војводства. Најтеже године су биле под војводом Одоардом Фарнезеом ([[1622]].-[[1646]].). Око 13.000 становника од укупно 30.000 умрло је од глади и куге. Градом и околицом харале су банде и француски војници. Од [[1732]]. Пармом и Пјаченцом владају Бурбони. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је [[1802]], анектирао град Француској, а младићи су регрутовани у Наполеонову војску да се боре по целој Европи. Хабзбуршка влада [[Марија Лујза|Марије Лујзе]] 1816.-1847. је саградила неколико мостова. У Пјаченци је [[1848]]. избила побуна и одржан је плебисцит на коме је 37.089 гласача од 37.585 гласало за припајање краљевини Сардинији.
 
== Становништво ==
 
{{Списак градова у Италији}}
 
 
[[Категорија:Градови у Италији]]
1.572.075

измена