Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
| датум_смрти = [[20. јул]] [[1944]].
| место_смрти = [[Берлин]]
| држава_смрти = [[Трећи рајх|Нацистичка Немачка]]
| војска =
| године_служења =
Гроф '''Клаус Филип Марија Шенк фон Штауфенберг'''<ref>Gerd Wunder: ''Die Schenken von Stauffenberg.'' Müller & Gräff, 1972, p. 480</ref> ({{јез-нем|Claus Philipp Maria Graf Schenk von Stauffenberg}}; [[Јетинген-Шепах]], [[15. новембар]] [[1907]] — [[Берлин]], [[20. јул]] [[1944]]) је био [[Немачка|немачки]] аристократа и армијски пуковник током [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Био је једна од главних фигура у [[Јулска завера|јулској завери]] да се убије [[Адолф Хитлер]].<ref>[http://www.paralumun.com/stauffenberg.htm] - Биографија Штауфенберга</ref>
 
По избијању Другог светског рата распоређен на [[Источни фронт (Другиу Другом светскисветском рат)рату|Источни фронт]] као официр [[Вермахт]]а, где није могао да поднесе злодела припадника [[Шуцштафел|СС]]-одреда над Русима и Јеврејима у Украјини, због чега бива пребачен у [[Ервин Ромел|Ромелов]] [[Немачки афрички корпус|Афрички корпус]]. На том фронту губи лево око и десну руку. Са поразима у Африци и на Источном фронту, као официр који никада није био члан Нацистичке партије, схватио је да Немачка срља у пропаст и спрема се да изврши државни удар (настојећи да око себе окупи Ромела, Бека итд).
 
Као старији штабни официр Вермахта, са уредним приступом Хитлеру на његовим састанцима, Штауфенберг је преузео главну улогу у завери. Њему је дат задатак да подметне ташну, у којој су били спаковани експлозив и временски механизам, поред Хитлера у његовој колиби за састанке у војној врховној команди у [[Вулфшанце]]у ({{јез-нем|Вучја јама}}) близу [[Растенбург]]а, [[Источна Пруска]] (данас [[Кентшин]], [[Пољска]]).
Његово презиме показује на царску планину и замак [[Штауфенберг]]. Клаус је био врло образован и нагињао је књижевности, али се на крају посветио војничкој каријери. [[1926]], придружио се породичном пуку у [[Бамберг]]у, 17. коњичком пуку.
 
То је такође било време када је Албрехт фон Блументал представио њега и Бертолда утицајном кругу око песника [[Стефан Георг|Стефана Георга]], из кога су на крају потицали многи припадници немачког покрета отпора. [[1933]], Адолф Хитлер је дошао на власт и док су неки ставови [[НацистичкаНационалсоцијалистичка странкањемачка радничка партија|Нацистичке странке]] били одвратни, Штауфенберг није од почетка био у потпуној опозицији њиховим идејама, посебно у погледу национализма.
 
Ипак, након [[Кристална ноћ|Кристалне ноћи]] новембра [[1938]], осетио је велику срамоту која је нанета Немачкој и то је дубоко повредило његов осећај морала и правде. Систематско малтретирање [[Јевреји|Јевреја]] и потискивање религије у Немачкој су учинили Штауфенберга као католика све више противником нациста.
 
У војсци је пробијао себи пут и [[1. јануар]]а [[1937]]. је именован за капетана, чин који ће држати наредних шест година. Његов пук је постао део Шесте оклопне дивизије и био је умешан у окупације [[Судетска областSudeti|Судетске области]] и, када је избио рат, у пољској, француској и совјетској кампањи. На крају француске кампање ([[31. мај]] [[1940]]) одликован је [[Гвоздени крст|Гвозденим крстом]] првог реда.
 
[[1. јануар]]а [[1943]]. је унапређен у потпуковника и ускоро пребачен на северноафрички фронт. Ту је, док је истраживао нови командни положај, његово возило спазио британски авион и тешко га је ранио. Провео је три месеца у болници и изгубио је лево око, десну руку и четврти и пети прст на левој руци, иако се касније шалио да би тешко знао шта би урадио да је имао свих десет прстију.
У почетку се осећао беспомоћним пошто није био на позицији да помогне организовање пуча, али је коначно 1943, након опоравка од рана, постављен за штабног официра у Резервној армији чије је седиште било у улици Бендерштрасе у [[Берлин]]у.
 
Овде је један од његових претпостављених био генерал [[Фридрих Олбрихт]], ангажован у покрету отпора. У Резервној армији су имали јединствену могућност да изврше пуч, пошто је једна од њених функција била [[Операција Валкира (филм)|Операција Валкира]]. Ово је била могућност у случају нужде која је дозвољавала Резервној армији да преузме контролу над Рајхом у случају унутрашњих немира када су комуникације са војном врховном командом биле блокиране.
[[Датотека:Bendelerblock.jpg|мини|250п|[[Бенделерблок]], место где су стрељани учесници Јулске завере]]
Иронично је да је план Валкира одобрио сам Хитлер и сада је он постајао средство његовог уклањања са власти.
Када му се приближио крај, Штауфенберг је изговорио своје последње речи: „Живела наша света Немачкa!“ У покушају да смири савест због својих другова завереника, генерал Фром је дозволио официрима часну сахрану са својим одликовањима. Ипак, следећег дана, Штауфенбергово тело је ископано, узета су му одликовања и спаљен је.
 
Још једна важна фигура у завери је био Штауфенбергов старији брат [[Бертолд Шенк Граф фон Штауфенберг|Бертолд]], коме је суђено пред народним судом судије Роланда Фрејзера [[10. август]]а и био је један од осам завереника који су обешени у затвору Плоцензи у Берлину, касније тог дана.
 
Штауфенбергову жену и децу је ухапсио СС у последњим сатима Другог светског рата је требало да буду погубљени када је СС одлучио да не изврши ово наређење када је постао свестан да су британски војници на 400 метара од њих.
1.506.851

измена