Стари Лединци — разлика између измена

[[СликаДатотека:Crkva stari ledinci.jpg|мини|десно|300п|Православна црква Преноса моштију светог Николаја у Старим Лединцима]]

[[СликаДатотека:Stari ledinci mz.jpg|мини|десно|300п|Канцеларија Месне заједнице и Дом здравља у Старим Лединцима]]

[[СликаДатотека:Stari ledinci01.jpg|мини|десно|300п|Центар Старих Лединаца]]

Насеље се географски налази у [[Срем]]у, али је део [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачког округа]]. У административном смислу, насеље припада градској општини [[Градска општина Петроварадин|Петроварадин]] (једној од две општине које чине [[Нови Сад|Град Нови Сад]]).

== Име насеља ==

Постоје два насеља са именом Лединци: Стари Лединци и [[Лединци|Нови Лединци]]. У прошлости се назив Лединци користио за Старе Лединце, а данас се ово име званично користи за Нове Лединце, док се старије село званично зове Стари Лединци. Оба насеља имају сопствену месну заједницу.

== Историја ==

У близини Старих Лединаца постоје докази присуства [[РимљаниАнтички Рим|Римљана]] из времена императора [[Проб]]а, који говоре да су они у близини данашњег лединачког мајдана „Сребро“ из једног рудокопа вадили племените метале за потребе ковнице новца у [[Сирмијум]]у.

Приликом [[Османско царство|отоманског]] освајања Срема у 16. веку, насеље Селиште је спаљено, а избегло становништво је изградило треће насеље на локалитету Клиса (део данашњих Старих Лединаца). Међутим, у току једног ратног похода, Турци су спалили и ово насеље, тако да је потом саграђено и четврто насеље, под Малим брегом, недалеко од Клисе, а из овог последњег насеља настали су данашњи Стари Лединци. За време [[Османско царство|Отоманске]] власти, у 17. веку, господар Лединаца био је Солак Мехмед-ага, отомански спахија. Постоји и мишљење да је редослед насељавања локалитета на Клиси и Селишту био обрнут, тако да је, према овим тврдњама, насеље на Клиси старије од оног на Селишту. У насељу на Селишту постојала је црква посвећена [[Свети Прокопије|светом Прокопији]]. Према неким изворима, на данашњем локалитету Старих Лединаца је у [[средњи веквијек|средњем веку]] постојало насеље под именом Думбово.

Лединци су поново страдали, разарани и спаљивани приликом Аустријско-турских ратова. Од краја 17. века село је под управом [[Хабзбуршка Монархијамонархија|Хабзбуршке Монархије]]. Хабзбуршке власти су имале проблема са прикупљањем пореза у селу, јер су, према једном пореском извештају из прве половине 18. века, становници овог региона били „слободни [[Срби]] (Freie [[Раци|Ratzen]]), по природи веома непокорни и пркосни. Они стално избегавају сусрете са представницима власти, те је са њима врло тешко изаћи на крај." Почетком 18. века, на овом простору је забележено постојање два насеља, једно се називало Лединци, а друго Сентић. Оба места су припадала Карловачком властелинству, а од 1736/1737. године део су [[војна границакрајина|војне границе]]. Приликом прикључења војној граници, насеље Сентић је спојено са Лединцима. Према попису из 1736/1737. године, становници Лединаца били су искључиво [[Срби]]. Неки становници насеља воде порекло и од избеглица са [[Косово и Метохија|Косова]] и других крајева [[Србија|Србије]], који су у овај крај дошли 1690. године приликом [[Велика сеоба Срба|велике сеобе Срба]] коју је предводио патријарх [[Арсеније III Црнојевић|Арсеније Чарнојевић]]. У Лединце се крајем 18. века населио и део избеглица из Србије, после пропасти [[Кочина крајина|Кочине крајине]].

Већ почетком 19. века, у селу је радила школа, у којој су први учитељи били лединачки свештеници и раковачки калуђери, а током 1842. године изграђен је и први водовод. У време [[Српска револуција 1848—1849.|револуције]] 1848. године, дошло је до оружане интервенције [[Краљевинакраљевина Угарска (1000—1918)|мађарске]] војске против стварања [[Српска Војводина|Српске Војводине]] и Лединчани су учествовали у одбрани [[Сремска Каменица|Сремске Каменице]]. Тада је формиран војни логор и у Лединцима, са задатком да чува десну обалу [[Дунав]]а од упада мађарске војске. Године 1866. избио је у Лединцима велики пожар, услед неопрезности код печења ракије. Том приликом је изгорела скоро половина села. Укидањем војне границе 1881. године, Лединци су припојени цивилној управи провинцијала. 1898. године у селу је основана [[земљорадничка задруга]] под називом Прва српска земљорадничка задруга. Почетком 20. века, у Лединцима је отворена [[читалиште|читаоница]], а 1913. године је основано Прво лединачко [[тамбура]]шко друштво, да би потом били формирани [[хор]] и драмска секција, као и рецитаторска група. Хор је био најмасовнији. Имао је 35 редовних чланова и назван је Прво лединачко певачко друштво. Мада политички живот, ако се изузме активност Социјалдемократске странке, није био развијен, деловало је неколико политичких струја. Било је демократа, радикала и независних. Међу социјалисте је више пута долазио [[Васо Пелагић|Васа Пелагић]] и на њих имао јак утицај. Мада су политички били расцепкани, када су у питању били [[Југославија|југословенство]], борба за аутономна права [[Српска Војводина|Војводине]] или ослободилачка борба [[Краљевина Србија|Србије]], Лединчани су били јединствени. Своје симпатије према Србији нису крили ни пред [[Аустроугарска|аустроугарским]] властима, које су их за „дрско понашање“ хапсиле, кажњавале и малтретирале.

Када је 1914. године дошло до мобилизације за рат против Србије, Лединчани су били спремни на све да не би ишли у рат против српског народа. Властима је расположење војвођанских Срба било добро познато, па су све оне у које се сумњало да су противници рата против Србије хапсили и интернирали. Неки Лединчани су мобилисани у Аустроугарску војску и упућени на руски фронт, где се већина њих предала [[Руска Империја|Русима]] приликом првих судара у [[Галиција|Галицији]]. Из Русије су као добровољци одлазили на [[Солунски фронт]]. Мобилизација Лединчана успела је аустроугарским властима само у првом налету. Касније, већина се на разне начине извукла, и то најчешће на лекарским комисијама. Неки од њих су се склањали у шуму и по базама, где их војне и цивилне власти нису могле пронаћи. Многи који су већ били у војсци дезертирали су под пуном ратном опремом и окупљали се на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Били су то "[[Зелени кадар|зеленокадровци]]", који су представљали озбиљну опасност за позадину аустроугарских фронтова. Лединачки зеленокадровци су у току целог рата више боравили у селу него у шуми, а у шуму би се повлачили само кад би им запретила опасност. Што је рат био ближи крају постајали су све активнији, а пред крај рата изабрали су и свог вођу - Пају Радовановића, кога су назвали војвода Мицко. Када је дошло до пробоја Солунског фронта и готово безглавог повлачења аустроугарске војске, Лединчани, предвођени војводом Мицком, више пута су успешно пресретали и разоружавали аустроугарске војнике. У једном случају, Лединчани су одустали од разоружавања једне повеће групе аустроугарских војника, јер им је један од припадника ове групе објаснио да он и његови другови нису непријатељи, већ [[Чеси]], односно [[Словени]] као и Срби и да им је оружје које носе потребно да би се и они ослободили од [[Аустрија|аустријске]] и [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарске]] власти и створили [[Чехословачка|своју државу]]. Прихватајући ово објашњење, војвода Мицко их је пустио да иду.

[[СликаДатотека:Ledinci spomenik palim borcima.jpg|мини|лево|250п|Споменик палим борцима у Новим Лединцима]]

Од децембра 1918. године, село је део [[Краљевина Срба, Хрвата и СловенацаЈугославија|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]] (касније названог [[Краљевина Југославија]]). У [[Други светски рат|Другом светском рату]] село је окупирано од стране такозване [[НДХНезависна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]]. Од првих дана окупације Лединчани су се на разне начине борили против усташа и немачких окупатора. У војвођанским [[партизани|партизанским]] јединицама погинуло је 85 бораца, а од фашистичког терора страдало је у [[Логор Јасеновац|Јасеновцу]], [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[земун]]ском [[Логор Сајмиште|Сајмишту]] и самом селу преко 200 мештана. Село је привремено ослобођено у мају 1942. године, због чега је у њега доведена једна чета усташа из [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]], после чијих тортура и испитивања је један део становништва завршио у Јасеновачком логору. Због акција покрета отпора, нове јединице [[петроварадин]]ских и [[Сремска Каменица|каменичких]] усташа спроводиле су нове тероре, тако да се августа 1942. године скоро цело становништво склонило у шуму. После тога су започеле велике офанзиве фашиста на [[Фрушка гора|Фрушку гору]], услед чега је добар део становништва похапшен или побијен. Због несигурности услед константног дејства покрета отпора, окупаторска управа Лединаца је измештена из села на пут Каменица - [[Беочин]]. Како су временом Лединци постали чврсто упориште отпора, у октобру 1943. године село је опколила фашистичка војска састављена од [[Нацистичкатрећи Немачкарајх|немачких]] [[фашизам|фашиста]], [[усташе|усташа]] и [[Черкези|Черкеза]]. Део становништва је успео побећи, а велики део народа је похапшен и транспортован у логоре, где је већина трагично скончала живот. Тада је до темеља спаљено читаво село, а посебно је поведено рачуна да се приликом паљења цркве Светог Николе спали и комплетна архива места.

После рата (1946-1951. године), село је обновљено али на новој локацији ближе [[Дунав]]у (на брду Круша) и названо је [[Лединци|Нови Лединци]], док је за локалитет предратних Лединаца одлучено да добије неке друге намене, те је спречавано настањивање истог. Међутим, део становништва се вратио на локацију Старих Лединаца, тако да је и ово село постепено обновљено. Седамдесетих година у Старе Лединце почињу да се досељавају нови становници, махом из [[Босна и Херцеговина|Босне]], који купују земљу и плацеве и граде нове куће. Током [[ЈугословенскиРаспад ратовиСФРЈ|Југословенских ратова]] (1991-1995), овде се населио и део [[избеглицеизбеглица|избегличког]] становништва.

Занимљиво је да већи део потомака староседелачког становништва Старих Лединаца данас живи у [[Нови Лединци|Новим Лединцима]], док у данашњим Старим Лединцима преовлађује становништво досељено у другој половини 20. века. Део некадашњег староседелачког становништва одселио се и у друга места, посебно у [[Футог]], [[Бешка|Бешку]], [[Инђија|Инђију]], [[Нови Сад]] и [[Сремска Каменица|Сремску Каменицу]].

=== Етнички састав ===

=== Становништво према полу и старости ===

=== Становништво према брачном стању и полу ===

=== Становништво према делатности коју обавља ===

== Верски објекти ==

* Православни храм Преноса моштију светог Николаја. Храм потиче из [[средњи веквијек|средњег века]], а обнављан је 1829. и 1866. године. Спаљен је од стране [[усташе|усташа]] 1943. године, да би обнова почела 1987. године.

* Манастирско црквиште цркве светог Ђорђа - остаци некадашњег православног манастира Савинац саграђеног у време владавине [[Немањићи|династије Немањић]]. Од 1998. године се, у мају месецу, у разрушеном храму одржавају литургије, којима присуствује и највише свештенство [[Сремска епархија сремска|сремске епархије]], на челу са Епископом сремским. У остацима цркве су се још у другој половини 20. века могле видети византијске фреске. На улазу се добро препознавала икона [[Светисвети ЂорђеГеоргије|светог Ђорђа]], док је пред самим дверима била икона светог Симеона Мироточивог (српског краља [[Стефан Немања|Стефана Немање]]). Сама црква је зидана у византијском стилу.

* У близини Старих Лединаца налази се и монашка [[испосница]], заштићени споменик културе. Ово је једина испосница у [[Војводина|Војводини]], а изградили су је монаси [[Манастир Раковац|раковачког манастира]] почетком 18. века.

[[СликаДатотека:Jezero01.jpg|мини|десно|250п|[[Лединачко језеро]]]]

[[СликаДатотека:Krstenje na jezeru03.JPG|мини|десно|250п|Масовно крштење на Лединачком језеру које је организовала Српска православна црква у мају 2006. године]]

[[СликаДатотека:Stari ledinci turska cesma.jpg|мини|десно|250п|Турска чесма]]

# Монографија Старих Лединаца, Нови Сад, 1998.

# Милош Лукић, Лединачке ватре (Хроника Лединаца), Нови Сад, 1982.

# Милорад Куљић, Кроз Старе Лединце - туристички водич, Стари Лединци, 2008.

# Др Јован Ромелић - Др Душан Попов, Лединци, Енциклопедија Новог Сада, књига 12, Нови Сад, 1999.

# Слободан Ћурчић, Насеља Срема - географске карактеристике, Нови Сад, 2000.

* [[Градске четврти Новог Сада|Градске четврти и приградска насеља Новог Сада]]

* [[Лединци|Нови Лединци]]

* [[Лединачко језеро]]

* [[Фрушка гора]]

* [http://www.stariledinci.org.yu Село Стари Лединци]

* [http://www.ledinackojezero.co.rs Лединачко језеро]