Слободна Територија Трста — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0 style="background:#f9f9f9;"
|-
| align=center width=130 | [[СликаДатотека:Free Territory Trieste Flag.svg|125п|Застава Слободне територије Трста]]
| align=center width=130px | [[СликаДатотека:Free Territory of Trieste coat of arms.svg|90п|Грб Слободне територије Трста]]
|}
|-
| align=center colspan=2 style="background:#fff;" | [[СликаДатотека:Trst-zona ab.png|290п]]
|-
| '''[[Главни град]]''' || [[Трст]]
|'''[[Влада]]''' || [[Република]]
|-
| '''[[Површина (геометрија)|Површина]]'''||738 -{km}-²
|-
| '''[[Становништво]]'''<br />&nbsp;- [[Густина насељеностистановништва|Густина]]||330.000 стан.<br /> 447/-{km}-²
|-
| '''Настанак''' || [[15. септембар]] [[1947]].
|-
| '''Нестанак''' || [[26. октобар]] [[1954]]. (раздвајање)<br />[[11. октобар]] [[1977]]. ([[Осимски споразум|Осимски споразуми]])
|-
| '''[[Валута]]''' || Тршћанска лира
 
== Историја ==
Трст је вековима био део [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], иако су већину становника чинили [[Italijani|Италијани]]. Након [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[1921]]. године, [[Италија]] је службено припојила Трст, Истру, Кварнер и делове данашње западне Словеније. Надаље, [[1924]]. године, Италија је припојила и [[Слободна Држава Ријека|Слободну Државу Ријеку]]. Рурално подручје су већином насељавали [[Словенци]] и [[Хрвати]], док су Италијани већином живели у Трсту и неким истарским градовима. У 1920-им и 1930-им годинама, словенско становништво је под [[фашизам|фашистичким]] режимом било подвргнуто [[италијанизација|италијанизацији]] и дискриминацији. Такође су често били подвргнути насиљу, [[13. јул]]а [[1920]]. запаљен је Словенски народни дом у Трсту, као одговор на убиство двојице италијанских морнара, које је убила југословенска жандармерија у побуни у [[Сплит]]у. Многи Словенци и Хрвати су емигрирали у [[Краљевина Југославија|Југославију]], док су се неки придружили покрету отпора [[ТИГР]] ([[Трст]], [[Истра]], [[Горица (град)|Горица]] и [[Ријека (град)|Ријека]]), који је у 1920-има и 1930-има извео више од 100 терористичких напада у Трсту и његовој околини.
 
[[СликаДатотека:Marshall Plan poster.JPG|лево|мини|250п|Постер [[Маршалов план|Маршаловог плана]] који приказује заставе европских држава, укључујући заставу Трста, која је грешком приказана с плавом уместо са црвеном позадином.]]
{{главни|Тршћанска криза}}
Италија се у [[Други светски рат|Другом светском рату]] борила на страни [[силе осовине|сила Осовине]]. Након пада фашистичког режима [[1943]]. године и [[капитулација Италије (1943.)|италијанске капитулације]], Трст су окупирале [[Нацистичкатрећи Немачкарајх|немачке]] снаге. 4. армија [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]], заједно са 9. словеначким корпусом ЈА, заузела је Трст [[1. мај]]а [[1945]]. године, чиме су Трст освојиле [[Савезници у Другом светском рату|савезничке]] снаге. Идући дан немачка војска се предала [[Нови Зеланд|новозеландској]] војсци. [[12. мај]]а је потписан договор између Југославије и западних Савезника о напуштању територија, што је југословенска војска учинила [[12. јун]]а.
 
[[10. фебруар]]а [[1947]]. године, у [[Париз]]у је потписан мировни споразум с Италијом ([[Париски мировни споразум]]) којим је основана Слободна територија Трста (СТТ). Ова територија је подељена у две зоне. Зона А је била велика 222.5 -{km}-<sup>2</sup> и у њој је живело 262.406 становника, те је укључивала град Трст. Ова зона је била под управом британских и америчких снага. Зона Б је била велика 515.5 -{km}-<sup>2</sup> те је укључивала северозападну Истру и [[Обално-Крашка (регија)|Словеначко приморје]]. У овој зони тада је живело 71.000 становника, а била је под управом [[Југословенска народна армија|Југословенске народне армије]]. Ова територија никад није ''-{[[де факто|de facto]]}-'' функционисала као самостална држава, иако је ''-{[[de iure]]}-'' то био, те је издавала властити [[новац]] и [[поштанска марка|поштанске марке]].
 
[[1954]]. године, у [[Лондон]]у, потписан је [[Лондонски споразум (1954)|Споразум о сугласју]] (или ''Лондонски споразум'') којим је Слободна територија Трста престала да постоји. Зона А је прикључена Италији, а зона Б Југославији. Коначна граница између Италије и Југославије је договорена [[1975]]. године, [[Осимски споразумиспоразум|Осимским споразумима]] (или ''Осимским споразумом''), који је потписан 10. новембра у италијанском месту [[Осимо]].
 
Зона А одговара данашњој [[Покрајине Италије|италијанској покрајини]] [[Трст (покрајина)|Трст]], а зона Б је подељена између [[Приморска|приморске Словеније]] и [[Истарска жупанија|Истарске жупаније]].
Током 1940-их, те након поделе земље, велики број Италијана, око 40.000, иселио се из зоне Б у зону А или у Италију. Разлози су било разни: економски разлози, подупирање фашистичког режима, присиљеност на одлазак или жеља за животом у матичној држави. На југословенској страни, исељеници су знани као [[оптанти]] (од {{јез-лат|optare}}, »жељети, избирати«), а на италијанској као [[езули]] (од {{јез-лат|exilium}}, »изгон«). Око 30.000 Италијана остало је живети у тадашњој Југославији, те данас представљају италијанску мањину у Словенији и Хрватској.
 
== Види још ==
* [[Комунистичка партија Слободне Територије Трста]]
* [[Резолуција 16 Савета безбедности Уједињених нација]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://triesteriviera.tripod.com/treaty.htm Статут и устав СТТ]
* [http://www.oldsoldiershome.com/ Тршћански ветерани]
* [http://ftt.50-{g}-.com/ Неслужбена страница СТТ-a]
 
[[Категорија:Бивше државе Европе]]
1.572.075

измена