Италијанска кампања (Други светски рат) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Савезници → Савезници у Другом светском рату, Источни фронт → Источни фронт у Другом светском рату |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 11:
|резултат= Савезничка победа
|страна1 = {{застава|Уједињено Краљевство}}<br />{{застава|Сједињене Америчке Државе|1912}}<br />{{застава|Пољска}}<br />{{застава|Бразил|1889}}<br />{{застава|Нови Зеланд}}<br />{{застава|Канада|1921}}<br />{{застава|Слободна Француска}}<br />{{зас|Јужноафричка Република|1928}} [[Јужноафричка Унија|Јужна Африка]]<br />{{застава|Краљевина Грчка}}<br />{{зас|Италија|1861}} [[Краљевина Италија|Италија]]<br />(од [[8. септембар|8. септембра]] 1943.) <br />{{зас|Италија}} [[Италија|Италијански покрет отпора]]<br />
|страна2 = {{застава|Трећи рајх}}<br />{{зас|Италија|1861}} [[Краљевина Италија|Италија]]<br />(до [[8. септембар|8. септембра]] 1943.)<br />{{зас|Италија}} [[Италија|Република Сало]]<br />(до [[25. април|25. априла]] 1945.)
|заповедник1= [[Двајт Д. Ајзенхауер]]<br />[[Хенри Мајтленд Вилсон]]<br />[[Харолд Александер]]
|заповедник2= [[Алберт Кеселринг]]<br />[[Хајнрих фон Витингоф]]<br />[[Родолфо Грациани]]
Ред 17:
|губици2=47.873 погинулих, 163.600 рањених,<br />97.154 несталих и заробљених
}}
'''Италијански поход''' у [[Други светски рат|Другом светском рату]] представља скуп [[Савезници у Другом светском рату|савезничких]] операција чији је крајњи циљ био избацивање [[Краљевина Италија|Италије]], савезника [[
== Стратешка позадина похода ==
На [[Северна Африка|северноафричком фронту]] [[Немачки афрички корпус]] је претрпео неколико важних пораза током [[Прва битка код Ел Аламејна|битке за Ел Аламејн]], савезничке [[Друга битка код Ел Аламејна|офанзиве код Ел Аламејна]] као и током каснијег искрцавања савезника у [[Операција Бакља|операцији „Бакља“]]. Завршетком операција у Северној Африци наметнуло се питање стварања другог фронта. Постојале су три могућности:
* [[Средоземно море|Медитеран]] (то је подразумевало и [[Балканско полуострво]])
* [[Норвешка]] (тада под немачком окупацијом)
* [[Француска]]
Највећи заговорник идеје искцравања на [[Апенинско полуострво]] и Балкан био је [[Винстон Черчил]]. Он је сматрао да се треба искрцати што ближе [[Средња Европа|централној Европи]] јер је било очигледно да [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] преузима иницијативу на [[Источни фронт у Другом светском рату|Источном фронту]] и да ће ускоро кренути у офанзиву на запад. Черчил је нарочито био заинтересован за искрцавање на Балкан и то интересовање је било политичке природе (распоред утицајних сфера у Европи после рата).
Одлука је пала да се савезници прво искрцају на [[Сицилија|Сицилију]]: Медитеран је практично био под контролом [[Савезници у Другом светском рату|Савезника]], у Северној Африци су биле стациониране јаке снаге које су успешно завршиле афричку кампању а немачке снаге су биле већим делом распоређене на Источном фронту. Освајањем Италије би се потпуно преузела контрола над Медитераном, избацио би се јак немачки савезник и натерала би се немачка команда да пошаље појачања а самим тим и ослаби притисак према [[Црвена армија|Црвеној армији]].
Ред 35:
=== Искрцавање на Сицилију ===
[[Датотека:SC180476.jpg|Амерички ратни брод УСС Роберт Рован након директног поготка немачког бомбардера, Сицилија, 11. јул 1943.|десно|мини|200п]]
Први корак у инвазији на Италију био је [[Савезничка инвазија Сицилије|Операција Хаски]]. На Сицилији се налазило око 350.000 непријатељских војника (од тога 75.000 немачких), подржаних из ваздуха са преко 1.400 авиона и опремљених са око 260 тенкова. Овим бројкама ваља додати и 3 италијанске обалске дивизије наоружане јаким топовима и обалским утврђењима. На ове снаге савезници су покренули око 160.000 војника, преко 600 тенкова и око 2.000 авиона.
Операција је почела у ноћи између 9. и 10. јула падобранским скоком делова америчке 82. падобранске и једрилицама британске 1. падобранске дивизије. Њихов главни циљ је био ометање снабдевања, напад на комуникације и заузимање мостова. Тачка окупљања је била у близини аеродрома града [[
Савезнике је на плажама 10. јула дочекао јак и организован отпор али је већ првог дана почела масовна предаја и одбијање послушности италијанских војника. Савезници су константно ломили отпор и 17. августа је цела Сицилија заузета. Савезници су извојевали стратегијску победу и освојили Сицилију али је већина немачких трупа успела да се евакуише из [[Месина|Месине]] натраг у Италију. Немачке трупе су користиле тактику константног успоравања савезничких трупа укопавајући се по тешко проходном терену и пружајући јак отпор. Савезници су имали око 24.000 погинулих, рањених и заробљених док су немачке и италијанске снаге имале око 29.000 погинулих и рањених. Око 140.000, већином Италијана, се предало.
=== Инвазија континенталне Италије ===
Британска 8. армија искрцала се на тло континенталне Италије 3. септембра [[1943|1943.]] године у операцији „Бејтаун“. Истог дана италијанска влада затражила је примирје које је потписано пар дана касније а 8. септембра јавно објављено. Док су британске снаге напредовале на север немачка команда је отпочела радове на одбрани италијанског полуострва без помоћи италијанске војске коју је разоружавала. Против британске 8. армије бориле су се само две немачке дивизије док су дивизија [[Херман Геринг]], 16. оклопна и 15. панцергренадирска дивизија чувале бокове и могућа места накднадних искрцавања. Иако су Британци напредовали не наилазећи на већи отпор то напредовање је било споро и уз велико кашњење, проузроковано диверзијама и минирањем путева. Да би немачка команда добила на времену ослонила се на успоравање а не потпуно заустављање савезничких трупа. У исто време убрзана је изградња одбрамбених линија јужно од [[Рим|Рима]] када су 11. септембра пале луке [[Бари]] и [[Бриндизи]].
=== Поход на Рим ===
| |||